Mnogi odaju poštu umrlom iranskom reditelju Abasu Kjarostamiju
U njegovoj rodnoj zemlji Iranu kao i širom sveta mnogi, medju kojima i predsednici Irana i Francuske, odaju danas poštu preminulom iranskom sineasti Abasu Kjarostamju, koji se naziva jednim od najvećih svetskih reditelja.
Kao za Roselinija ili Godara postojaće pre i posle Abasa Kjarostamija, navode ljudi iz sveta filma.
Kjarostami, dobitnik brojnih medjunarodnih filmskih nagrada medju kojima i Zlatne palme 1997. godine za film „Ukus trešnje“ umro je juče u privatnoj bolnici u Parizu u 77. godini. Iranske novinske agencije javile su da je on prošle nedelje otišao iz Teherana na tretman u Parizu.
Rodjen u Teheranu 1940. u skromnoj porodici Kjarostami postao je jedan od najpoznatijih iranskih reditelja tokom 1960-ih. Osvojio je nagrade na najvećim svetskim festivalima što mu je donelo svetsku slavu od Evrope do SAD-a i Japana. Ostao je da živi u Iranu posle islamske revolucije 1979. i nastavio da radi sa filmskim krugovima u inostranstvu.
Iranski predsednik Hasan Rohani je u tviter poruci pozdravio njegov „drugačiji i dubok pogled na svet“ i rekao da će kroz njegovo delo „njegov poziv na mir i na prijateljstvo biti dostignuće koje će trajati u sedmoj umetnosti“.
Iranski ministar kulture i islamskog učenja Ali Džanati ga je nazvao avangardistom sa humanističkim i moralnim pristupom .
„Sa svojim inovativnim, modernim i lepim delima dao je novu definiciju filmu i proneo ime Irana u svetskim umetničkim krugovima“, napisao je ministar Žanati u poruci u kojoj izražava saučešće za smrt umetnika, prenela je iranska agencija Isna.
Iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif je u tvitu napisao da je njegova zemlja izgubila „figuru na vrhu medjunarodnog filma“, i najavio da će večeras u svim filmskim salama biti prekinute projekcije da bi se gledaoci pomolili u znak sećanje na Abasa Kjarostamija.
„Abas nije samo najveći iranski reditelj, Roselini Teherana, … on je i inspirisani fotograf, on je sama umetnost“, napisao je na tviteru bivši direktor kanskog festivala Žil Žakob.
Francuski predsednik Fransoa Oland je u saopštenju koje je povodom smrti sineaste izdala Jelisejska palata napisao da je on veliki iranski umetnik koji je “ duboko obeležio istoriju filma“. Oland je rekao da je Kjarostami sa Francuskom izgradio bliske umetničke veze i duboka prijateljstva, kao i da je u njegovom delu udahnuta poezija malim svakodnevnim stvarima, kojima je data posebna i univerzalna dimenziju.
Direktor francuske Kinoteke Frederik Bono napisao je da Kjarostami spada u „one vrlo retke reditelje, za koje se odredjuje vreme pre i posle njega za svet filma“.
Zahvaljujući njemu iranski film ima toliki medjunarodni legitimitet, ocenio je njegov sunarodnik, reditelj Mohsen Mahmalbaf i dodao da je on osvežio i humanizovao svet filma.
Na tviteru brojni obožavetelji ponavljaju frazu Žan-Lik Godara „film se radja sa Dejvidom Grifitom i završava sa Abasom Kjarostamijem“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.