U trendu

Gosti na Egzitu – „Pet Shop Boys“

Jedina dva člana kasnije veoma značajnog i slavnog elektro-pop sastava „Pet Shop Boys“ nikada se nisu videli niti čuli pre sudbinskog susreta koji će ih povezati u više decenija dugu poslovnu i privatnu vezu, a živeli su sasvim razdvojene živote u različitim krajevima Engleske.

Nil Tenant (Neil Tennant) došao je iz Njukasla na studije istorije na Univerzitetu Severni London. Usput je svirao gitaru i čelo u lokalnoj hipi-folk grupi. Stekavši diplomu, nakon kraćeg traganja za pravim poslom, postaje novinar, a uskoro i pomoćnik urednika poznatog britanskog pop-magazina „Smash Hits“.

Za to vreme student arhitekture iz Liverpula, Kris Lou (Chris Lowe), svirao je klavir i trombon u bendu koji je obrađivao stare pop i džez hitove. Životna shvatanja su mu se promenila kada je prvi put čuo muziku iz filma „Groznica subotnje večeri“, pa je i on krenuo put prestonice odlučan da započne nov život.

Istorijski susret dogodio se 1981. u prodavnici ploča na Kings roudu. Pošto su otkrili da imaju identična interesovanja za muziku i još štošta, Nil i Kris su počeli da se druže i stvaraju muziku. Sasvim slučajno, kako to već biva kada se poklope zvezde, Nil je otputovao u Njujork da intervjuiše tada već velike zvezde Stinga i grupu „Police“, a sa sobom je poneo i prve uspelije snimke novonastale grupe koju su nazvali po prijateljima zaposlenim u prodavnici kućnih ljubimaca. Demo trake je pustio poznatom producentu Bobiju Orlandu, čijim se radovima divio u mladosti. Iskusno uvo nanjušilo je golem potencijal u „demonima“ britanskog intelektualca, pa im je obezbedio „pravo“ snimanje, a tako urađena pesma „West End Girls“ postaje hit na podijumima San Franciska i Los Anđelesa.

Nešto kasnije, za „Pet Shop Boys“ se čulo i u Francuskoj i Belgiji, dok je uspeh u Imperiji došao tek nakon ugovora s moćnom izdavačkom kućom „Parlophone“. U međuvremenu je i Tenant napustio novinarsku karijeru, pa se potpuna posvećenost muzici namah isplatila: ponovo snimljena „West End Girls“ postaje hit broj jedan u SAD, Kanadi, Hongkongu, Finskoj, Norveškoj, Izraelu i na Novom Zelandu, s ukupnim tiražem od preko milion i po kopija. Nakon toga sve je išlo mnogo lakše.

Mada su svoju muziku sami najčešće opisivali kao disko, zvuk benda je u osnovi čist sintetizovani i naglašeno melodičan pop, s povremenim derivacijama različitih andergraund dens elemenata kao što su haus, elektro, džangl i tehno. Vizuelno visokostilizovani, a poetski nadahnuti i blago angažovani, nikada nisu skrivali seksualno opredeljenje, koje im je nakon obrade numere grupe „Village People“ – „Go West“, obezbedilo status gej ikona. Nakon debi albuma „Please“ iz 1986, usledila su još tri velika izdanja do kraja decenije: „Actually“, „Introspective“ i najpoznatije – „Behaviour“.

Devedesetih je delimično opala neposredna popularnost dvojca, ali je zato uticaj na mlada pokoljenja muzičkih stvaralaca, posebno onih sa DJ scene, porastao do neverovatnih razmera, što veliki broj novostasalih zvezda s posebnim ponosom ističe u intervjuima. Posle odlične prodaje poslednjeg kompilacijskog albuma – „Pop Art – The Hits“ iz 2003, te niza živih izvođenja saundtreka za čuveni nemi film Sergeja Ajzenštajna „Oklopnjača Potemkin“ od nastupa na Trafalgar skveru u Londonu septembra 2004. naovamo, „Pet Shop Boys“ završavaju i potpuno novo studijsko ostvarenje – „Fundamental“, koje će se u prodavnicama pojaviti 22. maja.

Grupa „Pet Shop Boys“ nastupiće na Exit festivalu na glavnoj bini.

Koristan link:
Oficijelna prezentacija EXIT 06

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike