Godar, legendarni reditelj običan meštanin sela u Švajcarskoj

Legendarni francusko-švajcarski reditelj Žan-Lik Godar, sede kose pokrivene braon kapom, šeta sam uličicama malog švajcarskg mesta Rol, gde živi povučeno godinama.

„Svi znaju da je Godar ovde, ali niko ne zna ko je u suštini Godar“, rekao je za Frans pres Denis Žake, gradonačelik tog mesta od 6.000 stanovnika na obali jezera Leman.

Reditelj filmova „Do poslednjeg daha“, „Živeti svoj život“, „Neobična banda“, „Ludi Pjero“ i drugih, živi od 1977. godine u Rolu, blizu Niona gde je proveo deo detinjstva. Tu živi sa suprugom rediteljkom An-Mari Mievil.

Uoči francuske premijere filma „Le Redoutable“, komedije o mladom Godaru u režiji Mišela Aznavisijusa koja prikazuje portret umetnika u jeku egzistencijane krize u maju 1968, 86-godišnji reditelj koncentriše se na svoj novi film koji je u post produkciji, rekao je za Frans pres Fabris Aranjo, njegov bliski saradnik.

Novi Godarov film privremeno nazvan „Le livre d’images“ (Knjiga sa slikama) treba da izadje 2018.

Rad na završetku filma ne sprečava Godara da sledi svoju dnevnu rutinu u Rolu. Posle kratke posete prodavnici on ode u kafe u kraju da čita francuske novine koje je kupio na kiosku, i završava krug u centru kod prodavca cigara pre nego što se vrati kući.

„Najmanje što možemo reći o Žan-Lik Godaru je da ima svoje navike. Ima svoj dnevni obilazak, i prema tome imamo često priliku da ga sretnemo. On je vrlo diskretna osoba koja ne traži kontakt ali je uvek prisutan, uvek je vidljiv“, rekao je Žake.

Teo Epli, 71-ogodišnji penzioner rekao je da vidja Godara svaki dan, ili u 9.00 ujutro ili u podne kad dodje da jede, ili popodne kad dodje da popije kafu.

„On uvek pije kafu s čašom vode. Uvek sedi za istim stolom, na dnu prema baru. Voli ovo mesto jer ga ostavljamo na miru“, rekao je Epl.

Za stanovnike mesta Godar je vremenom postao uobičajena figura, ali je ostao misterija.

„Govori samo kad nema nikog drugog kod kioska“, rekla je prodavačica koja nije želela da navede ime.

Penzionerka Roselin Fumaz koja reguliše prelaz pešaka nedaleko od rediteljevog doma, rekla je da znaju da je on veliki čovek, ali da je on kao i drugi vrlo jednostavan.

„Mislim da je vrlo ljubazan jer kad mu kažem ‘dobar dan’ on mi uzvrati sa smeškom. I nekad me pita kako ste, ali to je vrlo diskretno“, rekla je ona.

U dokumentarcu „Visages, villages“ francuska rediteljka Anjes Varda govori kako je naišla na zatvorena vrata kada je došla kod Godara kući, koga inače dobro poznaje i sa kim je imala zakazan sastanak.

Direktor švajcarske kinoteke Frederik Mer nije uznemiren ćutanjem jedne od poslednjih figura novog talasa.

„S obzirom na njegove godine, on ima prava da priča malo danas i da se poptuno čuva za stvaranje i za svoje filmove. U prošlosti je mnogo govorio, mnogo pisao, mnogo se borio“, rekao je Mer.

U Rolu se očigledno „poštuje distanca koju želi da drži prema ostalim meštanima“, rekao je Žake.

Reditelj je inače odbio počast Rola, dodao je gradonačelnik.

„Imali smo priliku da ga pozovemo za njegov 80. rodjendan. Naravno on je odbio poziv, ali kad neko odbije Kan onda može da obije i sopstvenu zajednicu“, dodao je Žake.

Čuveni reditelj nije 2014. godine bio u Kanu da primi nagradu žirija Medjunarodnog filmskog festivala za film „Adieu au langage“ (Zbogom jeziku).

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.