Rodžer Mur je više bio ponosan na drugo, nego na Džejmsa Bonda

Ser Rodžer Mur video je u životu mnogo više nego što predstavlja dobro pomešani martini.

„Osećao sam se mali, beznačajan i prilično me je bilo sramota što sam toliko putovao praveći filmove, a ignorišući šta se dešava oko mene“, rekao je on godinama pošto je igrao u sedam filmova o Džejmsu Bondu i kada je prihvatio ulogu na koju ga je nagovorila njegova prijateljica Odri Hepbern – ambasadora UNICEF-a dobre volje.

Mur koji je umro u utorak u 89. godini, nije izgledao da ozbiljno uzima Boda, čak i kada ga je igrao. Opterećen time što je ulogu agenta 007 pre njega igrao Šon Koneri, Mur je odlučio da ga tumači lakše, koristeći ironičan, zabavan ton i stalno s podignutom obrvom, kao da se slučajno našao na filmskom setu. Koneri je za milione bio oličenje uloga Bonda kao poznavaoca piča, ženskaroša i uništavača nevaljalaca. Mur nije toliko mnogo ušao u lik, koliko je nekako ostao spolja, gledajući ga s nevericom.

„Za mene, situacije s Bondom su toliko smešne, to je nečuveno!“,  rekao je jednom prilikom. „Mislim, taj čovek bi trebalo da je špijun, a ipak, svi znaju da on jeste špijun. Svaki barmen u svetu mu nudi martini iz šejkera, a ne mešan. Kakav to ozbiljan špijun može biti, ako ga prepoznaju svuda gde ide? To je nečuveno. Dakle, morate tu ubaciti neverovatan humor“.

Zgodan, tamnokosi glumac je imao dug, pun život i pre i posle njegovog debija kao Bond, 1973. godine.

Ljubitelji ga se toplo sećaju po TV seriji popularnoj u SAD 1950-ih i 1960-ih „Meverik“, kao Boregarda Meverika, engleskog rođaka braće Meverik s Divljeg zapada, Breta i Barta. Glumio je 1959. i u američkoj seriji „Aljašani“. U Engleskoj, imao je dugotrajan TV-hit, seriju „Svetac“, u kojoj je igra Sajmona Templara, zagonetnog akcionog junaka koji pomaže da se bogati prevaranti strpaju u zatvor dok on izmiče s njihovim bogatstvom. Do vremena kada se emitovala ta serija koja se završila 1969, njegova partnerstvo s njenim producentima je odnjega napravilo bogataša.

Uspevao je čak i kada su ga kritičari napadali. Njegov nastup s Lanom Tarner u filmu iz 1956. „Dajan“ časopis „Tajm“ je uporedio s „komadom pečene engleske govedine“. Tokom 1970-ih godina, kritičar „Njujork tajmsa“ Vinsent Kenbi negirao je Murove glumačke sposobnosti napisavši da se svode na „smanjena svih ljudskih emocija na niz varijacija jednoj gesta – podizanja desne obrve“.

Više ga je inspirisalo da pomaže drugima. Postao je ambasador UNICEF-a 1991. i pet godina kasnije učestvovao na Svetskoj konferenciji protiv komercijalne seksualne eksploatacije dece, i obelodanio da je i on sam bio žrtva.

„Bio sam zlostavljan kada sam bio dete, ne teško, ali nisam rekao majci dok 16. godine, jer sam osećo da je to nešto čega se treba stideti“, rekao je za AP u to vreme.

Nije izneo dao detalje, ali je rekao da je važno podstaći mlade žrtve da se ne osećaju krivim.

„Bile su eksploatisane, to im moramo reći“, rekao je Mur.

Godine 2003. kraljica Elizabeta Dga ga je proglasila za viteza, ali ne zbog glume, već zbog njegovog humanitarnog rada. Mur je dobio Nagradu Dag Hamaršeld za doprinos UNICEF-u i proglašen je za komandanta Francuskog nacionalnog reda umetnosti i književnosti 2008. godine, revši za tu nagradu da je vredi „više od Oskara“. U saopštenju objavljenom u utorak, izvršni direktor UNICEF-a Entoni Lejk je pohvalio Mura kao jednog od „velikih šampiona borbe za decu“.

„U njegovim najpoznatijim ulogama kao glumac, Ser Rodžer je bio oličenje otmene prefinjenosti; ali u njegovom radu ambasadora dobre volje UNICEF-a, bio je strastven – i veoma ubedljiv borac za decu“, napisao je Lejk. „Jednom je rekao da je na svima nama da deci donesemo mirniju budućnost. Zajedno sa Lejdi Kristinom, radio je veoma naporno da to postigne“.

Rođen u Londonu, kao jedino dete policajca, Mur je studirao slikarstvo pre upisa u Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti. Igrao je nekoliko manjih uloga u pozorištu i na filmu pre no što je služio vojni rok, a zatim se 1950-ih godina preselio u Holivud. Nastupio je sa Elizabet Tejlor 1954. u filmu „The Last Time I Saw Paris“, a sa Elenor Parker u „Interrupted Melody“ naredne godine.

Godine 1970. postao je generalni direktor evropske produkcije kuće „Faberže-Brut“. Sa tom kompanijom, glumio je s Tonijem Kertisom „The Persuaders!“ za britansku televiziju i pomogao produkciju „A Touch of Class“ za koju je Glenda Džekson osvojila nagradu Oskar za najbolju glumicu.

Tri godine kasnije, snimio je svoj prvi film o Bondu, „Live and Let Die“. Snimiće ih još šest – „The Man With the Golden Gun“, „The Spy Who Loved Me“, „Octopussy“, „Moonraker“, „For Your Eyes Only“ i „A View to a Kill“  u narednih 12 godina. I dok je lik Bonda u romanima Jana Fleminga opisan kao 30-godišnji, Mur će ga igrati i kada mu bude 57 godina.

Nastavio je da redovno radi na filmovima i pošto je Bonda predao Timotiju Daltonu, ali nikada sa istim uspehom. Medju njegovim filmovima posle Bonda su uloge koje treba zaboraviti kao „The Quest“ sa Žan-Klodom Van Damom i „Spice World“ sa Spajs Girls.

Mur se razvodio tri puta, od klizačice Dorn Van Stein 1953. godine, engleske pevačice Doroti Skjuirs 1969. i italijanske glumice Luize Matioli, majka njegove dece Debore, Džefrija i Kristin, 2000. godine.

Švedskom bogatašicom Kristinim Tolstrup oženio se 2002. godine.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.