CSI: Deadly Intent
CSI: Deadly Intent je peta igra u serijalu CSI, ako ne računamo CSI: Miami i CSI: NY. Međutim, do sada nijedna od ukupno šest igara nije uspela da bude ni blizu zanimljiva kao TV serija. Igra se sastoji od pet slučajeva, gde uspešnim rešavanjem jednog otključavate drugi itd. U rešavanju slučajeva pomažu vam poznati likovi iz serije, kao što su detektiv Bras i doktor Robins, a na svakom slučaju imate i drugog pomoćnika iz CSI ekipe.
Na raspolaganju imate četiri stalne lokacije: laboratoriju, kancelariju detektiva Brasa, sobu za ispitivanje, mrtvačnicu i, naravno, mesto zločina, dok dodatne lokacije otključavate napredovanjem na rešavanju slučaja. U laboratoriji ćete upoređivati uzorke DNK, otiske prstiju i sve ostale što je važno za analizu dokaza. Kod detektiva Brasa ćete ići po naloge da biste mogli da dovedete osumnjičene u sobu za ispitivanje, a u mrtvačnici ćete saznati poneki koristan dokaz vezan za žrtvu.
Rešavanje slučaja je standardno. Odete na mesto zločina, pregledate prostoriju, pokupite sve dokaze koje možete da nađete, a skoro uvek ćete morati da se vratite, jer ćete nešto propustiti, i zatim nosite dokaze u laboratoriju. U laboratoriji upoređujete DNK slaganjem delova poznatog DNK u nepoznati uzorak, i ako uspete, imate poklapanje, a ako ne, onda dalje u potragu. Zatim upoređujete otiske prstiju, preslušavate audio zapise, slažete razbijene predmete… Sve to je samo po sebi logično, predvidljivo, jednostavno i ne pruža nikakav izazov. Igra vas sama vodi kroz celu priču, a vi samo treba da kliknete tu i tamo bez preteranog razmišljanja.
Dakle, ako ste očekivali da ćete biti pravi istražitelj i da ćete kroz igru koristiti um, zaboravite na to. Posle prikupljenih dokaza, uzmete nalog, pokupite osumnjičenog, pa ga ispitujete, što dovodi do novih dokaza, i tako malo-pomalo rešavate slučaj. Igra čak i može biti koliko-toliko zabavna na samom početku, ali već posle prvog rešenog slučaja postaje dosadna i ponavlja se, pa vas ničim ne izaziva da je igrate dalje.
Grafika je loša. Ovakva igra, u kojoj se malo toga događa, to jest nema kretanja po ekranu i sve je prilično statično, trebalo bi da ima natprosečnu grafiku s puno detalja, ali to, nažalost, nije tako. Glasovi su solidno odglumljeni i pozadinska muzika je pristojna. Pozitivno je što su učitavanja između lokacija veoma brza, pa nema čekanja. Priča, to jest slučajevi, napisana je tipično za seriju s raznim preokretima i nekim neočekivanim delovima, ali ipak nije teško pogoditi ko će na kraju biti ubica. Na kraju, može se reći da je igra suviše kratka, laka i dosadna da bismo je preporučili.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.