Harry Potter and the Half-blood Prince
Svi znamo da je knjiga "Hari Poter i polukrvni princ" (Harry Potter and the Half-blood Prince) šesti deo serijala i velika uvertira za još grandiozniji završetak cele sage o malom čarobnjaku. Priču nećemo otkrivati jer verujemo da time činimo uslugu svima koji se još uvek nisu prihvatili čitanja knjige. Treba reći samo to da igra jedva uspeva da prikaže radnju na logičan način, žrtvujući tako barem 70 odsto događaja, likova i informacija iz originalnog književnog predloška. Nekoliko glavnih odrednica u priči otkriva se pomoću ispresecanih animacija niskog kvaliteta, dok su za potrebe igre smišljeni novi događaji i propratni dijalozi.
Možda se ta ideja na prvi pogled i ne čini tako loša, ali verujte da jeste. Sledeći linearni sistem, igra jednostavno ignoriše zdravu logiku do tog nivoa da u nekim trenucima više liči na nekakvu parodiju nego na ozbiljan naslov. Nemaštoviti i uopšteni dijalozi samo pomažu neželjenoj komičnosti. Likovi su prikazani kao mašine s robotskom količinom osećanja, stavovi im nisu jasno izraženi a, što je najgore, koriste se nasumično za potrebe razbijanja monotonije u igri. Glavni junak, mladi čarobnjak Hari, u stvari je dežurno trčkaralo koje samo sluša šta mu drugi govore. Doduše, glavni koncept igre i nije toliko loš, ali je izgubljen u prikazu zadate teme. Na raspolaganju vam je pristojan broj čarolija i dvorac Hogvorts u punom sjaju. Sadržaji u dvorcu i van njega jesu oskudni, ali barem su odrađeni na solidnom nivou. Raspoređeni su u takozvane klubove, pa vas tako čekaju pravljenje napitaka, čarobnjački okršaji, odnosno dueli, i kvidič mečevi.
Prvi od njih, pravljenje čarobnih napitaka, u stvari je najsvetliji deo igre. U određenom roku morate da obavite niz različitih akcija kako biste uspešno napravili neki napitak. U početku je pravljenje dotičnih napitaka dosta lak posao, ali kako se igra bliži kraju, postaje izazovniji i zanimljiviji. Drugi gameplay element – dueli, takođe je pristojno odrađen, za šta zasluge pripadaju već pomenutom broju čarolija. Cilj je u dve runde pobediti protivnika kombinacijom odbrane i napada. Baš kao i u slučaju čarobnih napitaka, dueli su na početku jednostavni, ali vremenom postaju interesantniji. Treći deo, kvidič mečevi, uopšte nije ono što je pisac knjige zamislio. Igrač nema potpunu kontrolu nad likom, pa je prisiljen na jednostavno pomeranje miša da bi usmerio Harija kroz bezbroj zvezdica i tako se približio zlatnoj letećoj loptici. Ostali likovi besmisleno lete terenom, a sve oči uprte su u dva suparnička tragača koji automatski spaze lopticu čim utakmica počne.
Vizuelni doživljaj igre, ako ga uopšte možemo tako nazvati, možda je i najveći podbačaj. Engine vuče korene još od prošlog dela igre, koji se svojevremeno takođe nije proslavio izgledom. Mutne teksture niske rezolucije, užasne animacije likova – koji ponekad ne otvaraju ni usta dok pričaju, manjak detalja i grafičkih postavki samo je deo onog što vas čeka. Ni zvuk ne odskače previše od sveopšteg sivila. Polovina glumaca (uključujući i samog Potera) iz filma ne daje glasove svojim junacima u igri, što se uveliko oseti i čuje. Muzika je opet zlatna sredina. Ponekad uspešno prati atmosferu igre, ali isto tako ne uspeva da dočara teška vremena u svetu čarobnjaka.
Dakle, do ovog trenutka verovatno ste već odustali od igre, ali da bismo sve ovo priveli kraju, važno je reći da veliki deo razočarenja igrom proizlazi iz činjenice da igra po svom literarnom predlošku ima ogroman potencijal, pa je zato zaista žalosno videti kako sve propada. Krajnji rezultat teško da će se svideti fanovima serijala, a o novim korisnicima da i ne govorimo. Igra Harry Potter and the Half-blood Prince je čista uvreda originalnog dela.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.