Legend: Hand of god

D. V. 8. mart 2009. 00:00

Još od prve najave Legend: Hand of god bila je ambiciozna igra. Master Creating, nemački razvojni studio, poznat po ne baš tako uspešnom naslovu Restriced Area iz 2005, bacio se na proizvodnju svoje druge igre. Da se neuspeh iz 2005. ne bi ponovio, Nemci su ovaj put odlučili da unesu nekoliko inovacija u RPG žanr. Te inovacije privukle su izdavačku kuću Anaconda, koja je prihvatila finansiranje razvoja igre. Ubrzo se tim Master Creating-a povećao, a razvijen je novi engine posebno za ovu igru. Iako je igra najavljena za leto 2007, dočekali smo je godinu dana kasnije. Ambiciozan, ali budžetom skroman naslov nije dočekan kao hit, ali je pokupio izuzetno pozitivne reakcije igrača.
Priča igre Legend: Hand of god odvija se u svetu zvanom Aris. Godinama su ljudi, orci, patuljci i vilenjaci živeli u miru, ali jednog dana vrata koja vode u svet demona su se otvorila i ubrzo je otpočeo rat između demona i ljudi. Baš kad se činilo da je sve propalo, Targon, glavni junak u igri, probudio je sveti plamen koji je oterao demone nazad u njihovu dimenziju. Kako bi sprečio njihov povratak, Targon je osnovao bratstvo svetog plamena, koje je svojim životima štitilo sveti plamen. Ipak, jedne noći bratstvo je napadnuto i uništeno, a Targon je kao jedini preživeli dobio misiju pronalaska drevnog artefakta zvanog Hand of god kako bi njime mogao da uništi vrata demonskog sveta i donese mir napaćenoj zemlji.
Sistem Legend-a bazira se na gotovo ukorenjenom konceptu viđenom u mnogobrojnim primerima hack’n’slash naslova. Tu su eventualno neke manje modifikacije, koje ipak treba nabrojati, jer upravo one izdvajaju ovu igru iz gomile sličnih naslova. Prvo što ćete primetiti pri startu nove igre je to da ovde ne možete birati klasu lika kojom ćete igrati. Naime, uvek ćete biti čovek – Targon, i uvek će početak igre izgledati isto. Ipak, moći ćete da birate tzv. puteve, koji će u stvari biti odrednice vaše klase. Postoji pet različitih puteva, od kojih ćete moći da odaberete samo dva. Putevi su opet klasika ovog žanra – možete biti ratnik, čarobnjak i sl. Zavisno od svog izbora puta razvojem lika moći ćete da otključavate talente specifične nadogradnje za put koji ste odabrali. Sistem talenata praktično je kopija onoga iz Titan Quest-a, što je svakako minus igri, ali to ne bi trebalo da vas odbije od igranja.
Ostala dva inovativna rešenja ne utiču toliko na samu igru, ali su sigurno zgodne stvarčice po kojima će se Legend: Hand of god pamtiti. Kursor kojim upravljate u ovoj igri nije klasičan iz više razloga. Naime, on je predstavljen u obliku vile zvane Luna. Baš kao što joj ime sugeriše, Luna je izvor svetlosti u igri, pa će svoju pravu funkciju pokazati u pećinama i mračnim mestima. Pošto je vila živo biće, neće služiti samo za osvetljivanje tamnih prostora već će komentarisati većinu događaja tokom igre, upozoriće vas kad vam se energija približi kraju, obavestiće vas kada neprijatelj ispusti dobro oružje ili neki drugi predmet. Dijalozi Targona i Lune su pun pogodak i često igri dodaju humorističnu notu, koja nedostaje i klasicima žanra.
Igra se može pohvaliti i sistemom Cinematic Combat, što bi u prevodu značilo da borba unutar igre izgleda zaista realistično i lepo. U praksi to konkretno vidite kad se borite protiv većih protivnika tipa Minotaura ili planinskog trola. Targon se protiv njih ne bori kao protiv svakog manjeg neprijatelja, već skače i izvodi trikove kako bi neprijatelju naneo štetu na raznim delovima tela. U ostalim naslovima žanra velike neprijatelje biste udarali samo po nogama, bez ikakve posebne animacije, i tako sve dok ne bi umrli.
Ostali elementi igre takođe su na nivou, ali ne očekujte ništa preterano. Mapa je lepo uređena i dosta velika. Kao i u konkurentskim naslovima, i u Legend-u ćete proputovati razne krajeve, od žitnih polja do snežnih planina, od močvara do šuma… Celo područje je uvek isto, ali se pećine i ostala manja mesta regenerišu pa zato neće uvek biti iste veličine i oblika. Neprijatelji su brojni i ima ih raznih, ali uz njih se veže i već famozno nasumično generisanje predmeta; dogodiće vam se, i to ne samo jednom, da ćete ubivši pticu od nje moći da pokupite gladijatorsku sekiru. Kako se ta ptičica dočepala sekire? E, to je pitanje. Kad smo već kod oružja, i ona su brojna i takođe raznovrsna, a ni štitovi i oklopi ne zaostaju.
Vizuelni i audio deo verovatno su i najjači aduti ove igre. Legend: Hand of god je verovatno najlepši hack’n’slash do sada, ali tu je i druga strana medalje – najlepša igra je ujedno i najzahtevnija; naravno, u odnosu na ostale pripadnike žanra. Oni koji igru pokrenu s najvećim detaljima biće nagrađeni HDR-om i predivnim osvetljenjem shader 3.0 modela. Moglo bi se reći da Legend: Hand of god može biti uzor predstojećim hitovima ovog žanra. Ni zvuk u igri nije razočarao. Muzika je sasvim solidna, a svi dijalozi su sinhronizovani, doduše, ne baš najbolje, ali ipak je bolje i tako nego da sve moramo da čitamo s ekrana.
Loše strane igre nisu toliko velike da se ne mogu popraviti patch-om, ali ipak su tu, i ukupni utisak je mogao biti bolji. Pošto u igri ne postoji izbor težine, ako ste novi u ovom žanru, često ćete umirati, što i nije tako strašno zbog chekpoint-a u obliku velikog čarobnog kamenja, ali posle toga uvek gubite oko pet odsto svojih iskustvenih bodova. Takođe, Legend: Hand of god ne nudi previše sadržaja za jednu ambicioznu igru dobrog potencijala. Zaključak je da Legend: Hand of god ne donosi revolucionarne promene u žanru, ali poseduje sve ono što igru čini zaraznom i na kraju zanimljivom. Otprilike neka zlatna sredina što se tiče igara ovog žanra. Nećete je pamtiti kao genijalnu niti fenomenalnu, ali zabavićete se igrajući je.
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.