Need for speed – ProStreet

Teško je na tržištu igara pronaći serijal koji ima tako burnu istoriju i koji je svakim svojim pojavljivanjem izazivao pažnju u svetu igara kao što je serijal Need for speed. Naravno, kao i kod svakog serijala koji traje toliko dugo, bilo je tu i padova i uspona, što je i sasvim uobičajeno. Ovoga puta pred nama je nastavak pod imenom ProStreet, koji, nažalost, ne predstavlja ništa novo ni revolucionarno, već je, pretpostavljamo, nastao iz čiste potrebe da se ponešto zaradi na dobro poznatoj temi. Koliko smo u pravu pokazuje i činjenica da je ovaj nastavak igre doživeo i svoje izdanje za mobilne telefone, pa sada ProStreet možete igrati i na mobilnom.
Međutim, da krenemo od početka. Scenario je dobro poznat iz ranijih nastavaka. Ako ste imali priliku da igrate bilo koji od nastavaka ove igre pod imenom Underground, biće vam sve jasno. Sada je težište bačeno na profesionalizaciju do sada ilegalnih trka i takmičenja koja ste, pretpostavljamo, imali prilike da odvozate u nekoj od mnogih prethodnih varijacija na istu temu. U ovom delu kružne trke se nalaze pod imenom Grip challenge. Kao novina uveden je Grip classes, što je u stvari obična trka s protivnicima; oni će vam samo smetati, jer nisu svi automobili koji učestvuju u trci iste kategorije, pa imate i jače i slabije protivnike. Sektor trke su trke u kojima je bitno osvajati poene u etapama trke, ali se poeni beleže samo ako ste prošli brže od ostalih takmičara.
Pravila u toku vožnje gotovo da i ne postoje, krivine možete „seći“, ali to vam utiče na ukupnu vožnju i utisak trke. Trke su organizovane u vidu trkačkih vikenda. Klasičan single race ne postoji, već možete birati predefinisane turnire ili sami kreirati svoje. Automobili koji su vam na raspolaganju su manje-više isti. I dalje imate kategoriju klasičnih automobila, kompaktnu klasu, reli automobile, limuzine i tri superautomobila. Isto je i to što za prelazak igre nije potrebno skupljati novac kako biste dobili što skuplji automobil, već to možete postići i tjuningom svog automobila. I dalje treba stavljati što više spojlera na svoj automobil kako biste mu popravili performanse. Sama vožnja i nije nešto; kad je reč o osećaju dok vozite automobile, bilo da imaju prednju ili zadnju vuču ili pogon na sva četiri točka, nikada nećete biti sigurni kako se ponašaju na stazi, to jest dobijaćete veoma čudne reakcije automobila. Novina je vožnja po danu, što dosad nije bio slučaj.
Vizuelno, ukupan doživljaj i nije tako loš. Staze su veoma dobre, što donekle popravlja dosta loš utisak koji igra ostavlja. Automobili su sada modelovani s više detalja, a unapređen je i sistem defektaže. Uticaj ovog sistema na automobile i njihove performanse svodi se na mala, srednja iili kompletna oštećenja. Kada je vozilo kompletno oštećeno, nećete ga moći voziti dok ga ne opravite. U igri smeta i loše urađen AI, koji se i dalje zasniva na veoma diskutabilnom sistemu catch up-a, pa će vam se dešavati da će druga vozila niotkuda naletati na vas, kočiće mnogo jače i žešće nego što se možete nadati i tako dalje.
Kao zaključak se nameće da je ovaj nastavak više nego neinventivan i u ukupnom utisku razočaravajući. Jedine svetle tačke ove igre, kao nastavka dugog serijala, jesu vožnja po danu (napokon) i pristojno urađene staze, koje, ipak, veoma bezbojno deluju, što donekle razbijaju veoma slikovito urađeni automobili prošarani reklamama. Šta reći? Ako volite da sami „budžite“ automobile spojlerima i ostalim pomoćnim sredstvima, igrajte se, a svi ostali mogu mirne duše preskočiti ovaj nastavak.
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.