U trendu

Prince of Persia: The Forgotten Sands (1)

Prince of Persia: Sands of Time bio je priličan hit, koji je sve oduševio atmosferom, likovima i vrlo zabavnim akrobatskim skakutanjem i dobrim zagonetkama. Nastavci su bili dosta izmenjeni, nije sve bilo toliko šareno i nevino koliko je bilo "premazano" sado-mazo tematikom i obezglavljivanjem, ali sve u svemu, bio je to veoma dobar serijal. Godine 2008. izašao je poslednji Prince of Persia, igra koja se kompletno pomerila iz sveta trilogije Sands of Time.
Prince of Persia: The Forgotten Sands je na prvi pogled očigledan plan Ubisofta (Ubisoft) da dodatno zaradi od ove trilogije. Pošto je interval između igara Sands of Time i Warrior Within dug punih sedam godina, ima li boljeg način za popunjavanje ove rupe? Prošlo je neko vreme od događaja u igri Sands of Time i princ dolazi u dvorac svog brata kako bi nešto naučio od njega. Tajming mu je savršen, pošto istovremeno traje invazija lokalnog neprijatelja na bratovljev dvorac. Brat se povlači sve dublje pošto je brojčano nadjačan i odlučuje se na najpametniji mogući potez, buđenje drevne i opasne vojske kojom bi pobedio neprijatelja. Ne treba biti genije da biste zaključili da je to u stvari drevno zlo koje je bilo zatvoreno s razlogom. Dobro, nećemo u više detalja od toga, ali i po ovome se da naslutiti da je priča, nažalost, prilično nezanimljiva.
Sama gameplay mehanika sastoji se iz dva dela. Prvi je onaj standardno zabavni, koji se sastoji od raznih zagonetki, skakutanja, hvatanja za stubove, izbegavanja zamki itd. Opet imamo voljeni pesak i vraćanje vremena unazad ako slučajno padnemo s četvrtog sprata. Pored toga, dodat je jedan nov element, a to je ukrućivanje vode, što ima više smisla u praksi nego u teoriji. Često ćete stići negde gde voda curi u šokantno odgovarajućem smeru, pa ćete je držanjem određenog tastera učiniti krutom na kratko vreme, verati se po njoj i krenuti dalje. Imamo još brojne kipove koji su sakriveni uglavnom zahvaljujući strateški postavljenom uglu kamere. Ti lukavi dizajneri. Ako razbijete kip, dobijate gomilu iskustvenih bodova koji vam služe za dogradnju zdravlja, peska i za otključavanje dodatnih napada koji troše pesak.
Drugi bitan deo gameplay-a bila bi borba. U igri Sands of Time borba je bila prilično loša, ponavljala se i stalno ste morali da ubadate neprijatelje bodežom ne biste li ih poslali u večna lovišta. U igri Warrior Within slučaj je bio drugačiji. Naime, borba je bila odlična i jedna od najboljih u žanru koje su ikada viđene. U velikom pokušaju da igru napravi nekim hibridom obe pomenute igre, Ubisoft je nekako uspeo nemoguće i učinio borbu lošijom nego ikada. Imate jedan taster da odgurnete neprijatelje i tako ih učinite ranjivim i drugi za napad mačem. Možete povremeno skočiti na nekoga i napasti ga, tu i tamo će doći do animacije u kojoj princ dokrajči neprijatelja razbijajući mu glavu o zid ili ga baci u provaliju. Tu su još i dodatni napadi koji koriste pesak i možete ih nadograđivati, ali nisu od neke ključne važnosti i to ne popravlja ukupan utisak koji je trebalo da bude mnogo bolji.
Korisni linkovi

Napišite komentar