SimCity-Societies
Na žalost velikog broja igrača koji uživaju u ovom serijalu, SimCity-Societies predstavlja, u najmanju ruku, klasičan primer pojednostavljivanja igre zarad što veće popularnosti. Ovo je, u najkraćim crtama opisano, neozbiljna verzija igre The Sims. Jeste sve veselo, šareno i prilično jednostavno, ali bez mnogo logike i zdravog razuma. Razlog je verovatno to što ovu igru potpisuje razvojni tim Tilted Mill, a ne već dokazani i poznati Maxis.
Sama igra donosi mnogo novina, koje su prevashodno namenjene povremenim igračima, a i većina ostalih novina odnosi se na dodatno uprošćavanje. Predznanje vam i nije potrebno. Proučite tutorijal i već ste spremni da gradite metropolu. Osnovna novina koju igra donosi odnosi se na uvođenje šest novih resursa, takozvanih socijalnih energija. To su kreativnost, autoritet, prosperitet, spiritualnost, znanje i produktivnost. To i nije tako loše zamišljen koncept, ali se u njemu kriju mnoge nelogičnosti. Ovi resursi se u igri ogledaju u tome što izgradnja određenog objekta troši neki novac, ali i određenu količinu neke od navedenih socijalnih energija. Tu se i kriju prethodno pomenute nelogičnosti. Kako to da gradska kuća generiše autoritet, a policija ga troši, ili kako to da muzej za decu generiše znanje, a troši kreativnost, i tako dalje… Ovde treba pomenuti i drugu novinu, koja se odnosi na električnu energiju. Bilo gde na teritoriji grada (mapi) napravite električnu centralu i sve zgrade imaju električnu energiju, nema potrebe za dalekovodima i žicama; veoma zgodno i ne preterano logično, a možda samo veoma uprošćeno.
Nije baš sve tako crno u ovoj igri. Ima tu i zabavnih elemenata, ali zaista nema nikakvog izazova. Svi objekti podeljeni su u desetak društvenih uređenja, kao što su industrijsko, totalitarno, romantično… Možete birati kom društenom uređenju će pripadati vaš grad. Naravno, ne mora sve biti u istom stilu, ali određeno uređenje uvek preovladava. Ovo ujedno i dovodi do pojave određenih elemenata karakterističnih za to uređenje. Ako ste, na primer, izabrali totalitarni režim, na svakom ćošku vašeg grada biće postavljene kamere, na primer. I ovde, kao i u ostalim igrama ovog serijala, uvek možete proveriti šta rade ili kako se osećaju stanovnici vašeg grada jednostavnim klikom na bilo koga od njih. Možete videti šta radi, da li je zadovoljan ili mu nešto nedostaje ili smeta.
Sve u svemu, igra baš i nema puno dodirnih tačaka s celim serijalom, osim možda ideja o izgradnji grada, iako i nije toliko loša, na kraju krajeva. Grafika je zadovoljavajuća, brzo se uči i sve je veoma uprošćeno i simpatično. Ostaju, ipak, mnoga pitanja o logičnosti socijalnih energija, velika zahtevnost igre, kao i njeno često izletanje na desktop kada se igra pod Windows Vista-om (ovo se da ispraviti patch-om, koji morate skinuti pre nego što počnete da igrate, a s njim dobijate i dve nove zgrade i dve mape). Igra pod Windows XP-om radi sasvim normalno; tu nećete imati problema i neće vam trebati patch.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.