5 zanimljivih istorijskih činjenica koje nismo učili u školi

Istorija je mnogima omiljeni predmet u školi. Čak i đaci koje ne mare puno za učenjem su opčinjeni informacijama o antičkom svetu, velikim bitkama, vladarima imperija i drugim zanimljivostima iz prošlosti čovečanstva.

Školsko gradivo je, naravno, suviše malo da bi obuhvatilo sve što je bitno ili interesantno u istoriji. Neizbežno je da dosta toga zanimljivog nikada ne uđe u udžbenike. Upravo pet takvih činjenica će biti u fokusu ovog teksta. Ako želite da proširite svoje znanje iz istorije, nastavite sa čitanjem…

Najuspešniji gusar u istoriji je bila žena

Dženg Ji Sao je bila kineska prostitutka rođena 1775. koju je kupio i kasnije oženio vođa velike gusarske flote „Crvena zastava“. On ju je veoma poštovao i dozvolio joj je da bude aktivan član njegove gusarske flote.

Nakon njegove smrti, Dženg je preuzela „Crvenu zastavu“ i tako došla na čelo kriminalne organizacije koja je posedovala 300 ratnih brodova i još 1.200 drugih plovila, i u kojoj je navodno bilo između 40.000 i 80.000 ljudi.

Prvi olimpijci u antičkoj Grčkoj su se takmičili goli

Atlete su to radile kako bi imitirali bogove, ali i da se lakše oslobode toksina iz tela nakon što bi se oznojili tokom učestvovanja u takmičenju u svojoj sportskoj disciplini. Zanimljivo je da reč gimnastika potiče od grčke reči gimnazo, što znači: „vežbati go“.

Francuzi su koristili potpuno drugačiji kalendar od 1793. do 1805.

Kako bi prekinuli sve veze sa prethodnim monarhističkim poretkom i tekovinama hrišćanstva, francuski revolucionari su 1793. uveli potpuno novi kalendar.

Godinu 1792. su označili kao nultu godinu, nedelje su podelili na 10 dana, dan je trajao 10 sati, a sat 10 minuta, od kojih je svaki trajao 100 sekundi. Godina je i dalje imala 12 meseci, ali su oni trajali 30 dana i dobili su nova imena.

Vikinzi su bili prvi Evropljani koji su „otkrili“ Ameriku

Teritoriju današnje Severne i Južne Amerike ljudi su naselili pre nekoliko desetina hiljada godina tako što su prešli Beringov moreuz između Sibira i Aljaske.

U novije doba, dugo se mislilo da je Kristofer Kolumbo bio prvi Evropljanin koji je kročio na tlo ovih kontinenata kada se krajem 15. veka zaputio ka Indiji pod pokroviteljstvom španske kraljice Izabele I.

To, međutim, nije tačno budući da je viking i istraživač Lejf Erikson sa Islanda stigao do Severne Amerike pet vekova ranije. On je zajedno sa posadom svog broda naselio Njufaundlend, ostrvo koje se nalazi na samom severoistoku Kanade.

Jedan od dvesta muškaraca u svetu vuče poreklo od Džingis-kana

Naučnici su 2003. analizom uzoraka Y hromozoma otkrili da na teritoriji nekadašnjeg Mongolskog carstva, koje se prostiralo od Pacifika do Kaspijskog jezera, čak 8% muškaraca se može smatrati naslednicima Džingis-kana.

U tom trenutku, oni su činili 0,5% svetske populacije, što znači da je tada čak 16 miliona muškaraca vuklo poreklo od slavnog mongolskog osvajača.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.