najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Brat mu je bio Hitlerova desna ruka, a on je mrzeo naciste i spasavao Jevreje

Herman Gering radio je sve kako bi pobio što više Jevreja, a njegov dve godine mlađi brat Albert svim silama se trudio da ih spasi što god više može. Braća se nisu nikad previše družila ni slagala, vodili su potpuno različite živote, imali različita mišljenja pa su i Drugi svetski rat proveli su na totalno različitim stranama.

Stariji Herman je u Hitlerovom Trećem Rajhu bio ministar i vrhovni zapovednik, predsednik Rajha, otac zloglasnog Gestapa i Firerov naslednik. Njegov brat Albert spasavao je Jevreje sigurne smrti od nacističke ruke. Prezirao je nacizam i činio sve da spasi što više ljudskih života.

Albert Gering nije kao umišljeni i tašti Herman proveo Prvi svetski rat zapovedajući slavnom eskadrilom, rat je proveo u blatu rovova. Od početka se protivio nacizmu, živeo je dvadesetih i tridesetih godina u multikulturalnom Beču gde je uživao u životu okružen prijateljima umetnicima, sa puno vina, dobre hrane, zabave i žena. Elegantni i šarmantni Albert radio je za filmsku kompaniju u vlasništvu braće Jevreja, Oskara i Kurta Pilcera koji su mu postali prijatelji. Braća koja su živela potpuno različitim životnim stilovima nisu previše komunicirala između dva rata.

Albert je znao da spomene svog brata Hermana bliskom prijatelju Albertu Benbasatu.

– O, imam ja brata u Nemačkoj koji se druži i blizak je sa onim gadom Hitlerom. I sigurno neće dobro završiti ako nastavi da ide tim putem- govorio je Albert.

Kad je stariji brat po Hitlerovom nalogu napravio sve kako bi što pre pripojio Austriju Trećem Rajhu, Albert je odlučio da iskoristi njegovu moć i uticaj. Zahvaljujući svom imenu uspeo je da spasi svoje bivše šefove Pilcere kad su ih nacisti uhapsili. Spasio je i uglednog austrijskog muzičara Franca Lehara i njegovu suprugu. Herman je, posle je priznao Albert, kada je porodica bila u pitanju, imao mekano srce, a Albert je to iskorišćavao manipulišući njegovim egom i igrajući na njegov osećaj porodične dužnosti.

Albert je tokom rata postao biznismen, na poziciji direktora zaduženog za izvoz u kompaniji Škoda u okupiranoj Čehoslovačkoj. U to vreme kompanija je bila jedan od vodećih proizvođača oružja. Bio je u bliskim kontaktima sa pokretom otpora u Češkoj i na sve moguće načine pomagao Jevrejima i ostalim disidentima kako bi se sakrili od nacističkog režima. Dosta puta je krivotvorio potpis svog brata kako bi Jevreji dobili valjane tranzitne papire koji su ih štitili od logora. Slao bi kamione u logore sa zahtevima da mu trebaju logoraši kao radna snaga. Nakon toga bi ih pustio na slobodu.

Gestapo ga je pratio i imao o njegovim aktivnostima sve dokumentovano. Izveštaji o njemu su se gomilali pa je tokom rata četiri puta bio izdat nalog za njegovo hapšenje. Nikad nije osuđen. Veliki brat bi uvek bio tu da mlađeg brata izvuče iz problema. Iako je na neki način Herman znao da i on rizikuje i svoj život dopuštajući da njegov mali brat radi protiv režima, sve mu je tolerisao. Prema nekim istoričarima, potajno je bio ponosan na njega i hteo je da pokaže kako je Albert snažan kao i on, ali na neki drugi način. Uprkos ratu i svemu što ih je delilo, on je odlučio bratu uvek da pomaže.

Herman je psihijatru Leonu Goldensonu u Nirnbergu 1946. za svog brata Alberta rekao: – Nikad nije bio zainteresovan za politiku i vojsku za razliku od mene. Bio je tih i nekako odvojen od sveta. Ja sam uvek voleo društvo i gužvu, a on ne. Bio je nekako melanholičan i pesimističan, a ja sam uvek bio veliki optimista. Uprkos svemu, Albert nije loš čovek.

Albert se teško nosio sa stigmom porodičnog prezimena. Odao se alkoholu i pao u depresiju. Njegova treća supruga, Čehinja Mila, uzela je njihovo jedino dete, devojčicu Elizabet i preselila u Peru. Albert je nastavio da živi skromno u malom stanu povremeno pišući i prevodeći. Od Vlade je dobio i penziju.

Pre smrti 1966. oženio se četvrti put svojom kućnom pomoćnicom želeći da ona nasledi sve što je imao. Umro je u 69. godini života, sahranjen je u Minhenu, a njegova dobra dela ostala su javno nepriznata. Tek u poslednjih nekoliko godina o njemu se počelo govoriti kao o „dobrom Geringu“, prenosi portal 24sata.

Herman Gering imao je i starijeg brata Karla koji se takođe nije slagao sa nacističkim režimom. Još je pre rata emigrirao u SAD, gde je dobio i sina Vernera, koji se borio protiv svog strica u Drugom svetskom ratu.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike