Crna rupa

Crna rupa na ivici poznatog kosmosa naveliko je uskovitlala astronomske duhove na Zemlji. Gotovo niko nije očekivao da bude stara 12 milijardi i 700 miliona godina, ali ni toliko velika, to jest oko deset milijardi Sunčevih masa.

Ako je toliko daleko, znači da je iskrsla milijardu godina posle „velikog praska“, u kojem je nastao svekoliki svemir. Usidrena u samom središtu veoma udaljene galaksije, u sazvežđu Veliki medved, ona bi težila čak kao sve zvezde na Mlečnom putu. Astronom Rodžer Romani, sa Univerziteta Stenford, naglasio je da je ona jedinstvena i po tome što se pojavila ubrzo posle „mračnog doba“, kada su se pojavile prve zvezde na tamnom nebu. Pre 13 milijardi i 700 miliona godina počeo je da se uobličava sadašnji kosmos.

Vaganje džinovske crne rupe, upravo opažene na kraju sveta, pod šifrovanim nazivom Q0906+6930, nije nimalo jasno, jer je veoma daleko, čak 12 milijardi i 700 miliona svetlosnih godina. Veliku količinu zračenja koje ona isijava upiju kosmički gasovi i prašina na putu do Zemlje. Nedavno su astronomi uočili najmlađu crnu rupu do sada, i to na 30 miliona svetlosnih godina od nas. Majkl Bitenholc sa Univerziteta Jork u Torontu, izjavio je da naučnici prvi put mogu da vide njeno rađanje. Nikada ranije nije opaženo kako se zvezda koja je eksplodirala preobraća u crnu rupu. Po svemu sudeći, 1983. godine zvezda SN 1986J sagorela je vlastito gorivo i počela je da se sažima u samu sebe. To sažimanje zbilo se, za najkasnije, sekundu. Astronomi su upravo to i zabeležili.

Saglasno teoriji relativnosti, ništa ne može da se kreće brže od svetlosti, a to znači da postoje područja u kosmosu iz kojih ništa ne može da utekne. To se naziva crnom rupom, čija je granica horizont događaja. Tu nevidljivu liniju određuje svetlost koja nije uspela da se otrgne, ostavši zauvek na rubu crne rupe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.