Čuveni plazma keks predstavlja apsolutni simbol detinjstva na Balkanu, a generacije su odrasle uz prve kašice i slatke užine ubeđene da je ovaj ukus naš autentični izum. Ipak, prava istorija donosi obrt koji retko ko očekuje.
Omiljena poslastica zapravo vodi poreklo sa severa Italije.
Tamo je identičan koncept postojao mnogo pre nego što je domaća fabrika uopšte izgrađena, a tajna ove prevarne veze krije se u jednom detalju.
Kako je nastao čuveni plazma keks u Jugoslaviji
Priča počinje šezdesetih godina prošlog veka kada je Leskovčanin Petar Tutavac tražio savršen proizvod za novoosnovanu fabriku.
Kao iskusni majstor svog zanata, Tutavac je mnogo putovao Evropom, tražeći inspiraciju i učeći od najboljih konditora tog vremena.
Tokom boravka u Italiji, naišao je na keks koji je tamošnje stanovništvo masovno kupovalo za decu. Bio je to Plasmon.
Tutavac je brzo shvatio potencijal ovakvog hranljivog obroka i odlučio da razvije sličan koncept po povratku u domovinu. Formirao je poznati biskvit koji će ubrzo postati nezaobilazni deo svakodnevice širom bivše države.
Da li je popularni jugoslovenski proizvod čista kopija?
Domaći biskvit je nastao direktno po ugledu na italijanski Plasmon. Petar Tutavac je tokom boravka u Italiji detaljno analizirao njihov recept i tehnologiju.
Nakon povratka, u Požarevcu je pokrenuo proizvodnju sličnog slatkiša koji je postao nezamenljiv deo odrastanja na našim prostorima.
Iako su sastojci prilagođeni našem tržištu, veza sa italijanskim originalom ostala je neraskidiva tajna ovog brenda.
Skrivena istorija i međunarodni spor oko imena
Zanimljivo je da italijanska fabrika Plasmon postoji od daleke 1902. godine. Njihov slatkiš u startu je bio namenjen najmlađima, obogaćen vitaminima i specifičnog oblika koji se lako drži u ruci.
Kada je postalo jasno da je iskorišćen njihov originalni italijanski recept kao osnova, sličnost u imenu, obliku i crvenoj ambalaži bila je previše očigledna.
Zbog kršenja autorskih prava, italijanska kompanija je ubrzo reagovala. Postignut je dogovor da se domaći slatkiš ne sme izvoziti na zapadnoevropsko tržište pod originalnim imenom.
Zato ste možda primećivali da se u nekim zemljama isti proizvod prodavao pod nazivom Lane. Iako je osnova preuzeta, Tutavac je prilagodio recepturu našem podneblju i stvorio prepoznatljivi ukus.
Zašto je naš najpoznatiji slatkiš nadmašio original
Italijani su možda prvi osmislili oblik i koncept, ali je domaća verzija razvila poseban karakter. Stroga pažnja posvećena je nutritivnom sastavu, pa je dodatak vitamina i minerala postao zaštitni znak.
Slatkoća je fino izbalansirana, a tekstura savršena za umakanje u mleko ili pravljenje torti bez pečenja. Generacije majki su se oslanjale na ovaj keks kada deca odbijaju drugu hranu.
Emocionalna vezanost potrošača učinila je da proizvod preraste okvire obične konditorske industrije i postane pravi kulturni fenomen.
Petar Tutavac i druge tajne konditorske industrije
Malo ljudi zna da čuveni plazma keks nije jedini gigant koji je izašao iz ruku ovog talentovanog majstora. Petar Tutavac stoji iza mnogih legendarnih proizvoda koji i danas krase police supermarketa.
Njegov inovativni pristup proizvodnji ostavio je dubok trag u prehrambenoj industriji celog regiona. On nikada nije patentirao svoje recepte, verujući da hrana treba da bude dostupna svima, a ne vlasništvo pojedinca.
Zato je ovaj slatkiš ostao nasleđe celog naroda, bez obzira na to što njeni koreni sežu sve do Milana i tamošnjih poslastičara.
Sada kada znate pravu istinu o poreklu, da li vas je ovo saznanje razočaralo ili vam je originalni ukus iz detinjstva ipak najvažniji? Napišite nam u komentarima da li ste ikada probali italijansku verziju i koja vam se više sviđa!
Koji keks je stariji plazma ili plasmon?
Italijanski biskvit Plasmon je znatno stariji i nastao je 1902. godine u Milanu. Domaća verzija se pojavila tek šezdesetih godina prošlog veka.
Ko je izmislio plazmu u Srbiji?
Glavni kreator domaćeg recepta bio je Petar Tutavac, iskusni konditorski majstor koji je ideju doneo iz Italije i prilagodio je našem podneblju.
Zašto se plazma keks u Evropi prodaje pod imenom Lane?
Zbog spora oko autorskih prava sa italijanskom kompanijom, domaći proizvođač nije smeo da izvozi proizvod pod originalnim imenom na zapadna tržišta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com