Dan zaljubljenih skoro sve odmah asocira na ljubav i romantiku. Međutim, ovaj dan koji vezujemo za čokoladu, ruže i čestitke u obliku srca, krije mračnu istoriju.
Dan zaljubljenih ili Dan svetog Valentina, zapravo je dan kada je ovaj svetac pogubljen po naredbi rimskog cara Klaudija II u trećem veku nove ere. A zločin sv. Valentina? Mnogi veruju da je venčavao vojnike, uprkos naređenju koje im zabranjuje brak. Car je, naime, smatrao da ljubav i odbrana zemlje ne idu zajedno.
Mnogo pre pogubljenja sv. Valentina, datum 14. februar je bio vezan za plodnost – i krv. Između 13. i 15. februara, Rimljani su proslavljali praznik Luperkaliju, žrtvujući kozu i psa, a nage žene udarali su bičevima kako bi postale plodnije. U petom veku nove ere, papa Gelasije je zabranio proslavu Luperkalije i zvanično 14. februar proglasio praznikom svetog Valentina.
Tokom godina, dan sv. Valentina počeo je u javnosti da se vezuje za ljubav. Krajem 16. veka, Šekspir je iskoristio ovaj dan kako bi prorekao samoubistvo Ofeluje u Hamletu.
Međutim, i pored asocijacije na ljubav, Dan zaljubljenih vezuje se i za smrti i brojna ubistva, među kojima su i masakar na Dan zaljubljenih 1929. godine i ubistvo Rive Stenkap koje je 2013. godine počinio Oskar Pistorijus.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.