najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

„Dosta reči, nek zakmeči“: Srbija – nestaje (video)

Kako povećati natalitet u Srbiji? „Ljubav i beba — prvo što nam treba. Rađaj, ne odgađaj! Mama – neću sama, tata – hoću brata. Dosta reči, nek‘ zakmeči“. Od 1.000 pristiglih, ti slogani izabrani su za najbolje.

Slogani — prva linija odbrane srpskog naroda.

Da li mislite uopšte da slogani mogu da podstaknu povećanje nataliteta? Apsolutno ne. Hvala.

Srbija — zemlja bacanja para na besmislene konkurse. Hvala. S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je finansijske podsticaje koje će naša zemlja pružiti roditeljima kako bi rađali što više dece:

Za prvo dete, kao što znate, 100.000 dinara jednokratne pomoći. Drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine. Za treće dete 12.000 dinara ili 100 evra mesečno u toku 10 godina. Za četvrto dete dobijate 18.000 evra za 10 godina.

Da, to znači da će majka koja rodi treće i četvrto dete za deset godina dobiti 30.000 evra? Ovaj roditeljski dodatak je svakako dobra vest i dolazi bukvalno u poslednji čas.

U Srbiji se u poslednjih pet godina rađa gotovo 36.000 osoba manje nego što umire. Godišnje u Srbiji nestane jedan grad veličine Ivanjice, Knjaževca ili Ćuprije, a stanovništvo Srbije je 13 godina starije u odnosu na početak prošlog veka. Za 30, 40 godina nećemo imati zemlju koja će se zvati Srbija.

Da, imaćemo samo jednu šljivu ispod koje će sedeti dva tinejdžera koja gledaju rijalitije na svom „ajfonu 50“. Romantika. Pokušaj da ne dođe do toga odmah je naišao na osudu dela nevladinog sektora.

Nekako se stiče utisak kao da su žene primorane da rađaju, iz ove kampanje, a ne da je to pitanje njihovog izbora. Pa jeste tako.

Osim što… Ne, nije tako. Niko ne primorava žene da rađaju, samo se daju podsticaji za one žene koje žele da rađaju. Vi, „Žene u crnom“, ako ne želite da rađate decu, ne morate. Niko vas ne tera. A ako želite da rađate decu, dobićete neke pare. Ako imate dovoljno para, hej, nema problema, nemojte da prihvatite te pare, ima onih kojima su potrebnije. Ali kako smo došli do ovako katastrofalne situacije?

„Na negativnu stopu prirodnog priraštaja u Srbiji uticale su ratne turbulencije, ali i ekonomska nesigurnost i spora tranzicija.“

Dobro, za vreme ratnih godina je puno ljudi odlazilo iz zemlje, ali statistike, zapravo, pokazuju da je za vreme balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, pa i za vreme bombardovanja Srbije 1999, rađano više dece nego danas. A ako vi, recimo, u Nišu, Novom Sadu ili Beogradu mislite da ste ekonomski nestabilni, šta bi tek ovi ljudi trebalo da kažu:

Najveću stopu nataliteta u Srbiji, uprkos specifičnim i nebezbednim životnim uslovima, u poslednjih nekoliko godina beleži Kosovsko pomoravlje, ali i ostale srpske sredine na Kosovu i Metohiji.

Da, Srbi na Kosovu imaju najveći natalitet u Srbiji. Ljudi koji nemaju slobodu kretanja, žive pod konstantnom pretnjom od albanskog ekstremizma i to u teškim materijalnim uslovima rađaju više dece nego mi koji ne živimo na Kosovu. Da li je to znak da smo postali razmaženi? Da su nam bitnija neka druga uživanja od toga da stvaramo novi život? Ako je tako, nismo usamljeni.

Samo su dve zemlje u Evropi iznad nivoa reprodukcije: Malta sa 2,4 i Albanija sa 2,8 dece po porodici.

Podržavam roditeljske dodatke, jer zaista pomažu bračnim parovima da pregrme finansijske teškoće koje dolaze sa rođenjem bebe, ali te mere treba doživeti upravo onako kako naziv sugeriše — samo kao dodatke. Ako Vlada želi da ozbiljnije finansijski podrži roditelje, efikasnije je napustiti politiku štednje i pokrenuti masovna ulaganja u domaću ekonomiju. Ipak, dok se to ne desi, ne treba zaboraviti da su se deca rađala i u najgorim vremenima zbog toga što je u društvu postojala nada u bolja vremena. Ali kad se ta nada izgubi, sebičnost ili egoizam lako procvetaju, jer mnogi gledaju samo da ugrabe za sebe što više, umesto da stvaraju nove generacije. A nade za srpski narod i te kako ima, eto, čak i tamo gde bismo je možda najmanje očekivali.

Da stvari mogu da idu u dobrom pravcu pokazuju mladi bračni parovi sa Kosova i Metohije. Zahvaljujući njima, prostor južno od Ibra beleži najveći prirodni priraštaj na teritoriji cele Srbije. S druge strane, podaci pokazuju da kod većinske albanske populacije, koja je poznata po najvećem prirodnom priraštaju u Evropi, natalitet postepeno opada.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike