Evo koje katastrofe nećemo moći izbeći: Samo je pitanje dana (video)

Prikupljajući geografske podatke i uzorke verovatnoće, naučnici su dali precizan kalendar cunamija, zemljotresa i erupcija koje mogu da nas pogode, prenose svetski mediji.

Istorijat Zemlje je oduvek oblikovan prirodnim katastrofama, na koje, bez obzira na svoj tehnološki napredak, ne možemo uticati. Neka područja sveta znatno su češće pogođena takvim događajima, a neka od njih mogu da usmrte na hiljade ljudi…

Naučnici na temelju raznih geoloških, meteoroloških i drugih merenja predviđaju koje bi prirodne katastrofe mogle da pogode Zemlju u bliskoj budućnosti:

1. Velika solarna oluja. Do 2025.

Najveća prirodna katastrofa koja će vrlo verovatno da pogodi Zemlju ne potiče s naše planete, već sa Sunca. Ono ima svoj ciklus aktivnosti – odnosno razdoblja smanjene i pojačane aktivnosti poput solarnih baklji i Sunčevih pega, zavisno od samog ciklusa. Tokom tih aktivnosti, izbacuju se oblaci magnetizovane plazme teški milijardu tona, a ona se ponaša kao elektromagnetski puls koji deluje na elektroniku na Zemlji. Solarna oluja sadrži solarnu baklju, visokog nivoa UV zračenja, energetske čestice koje uništavaju ključne delove satelita i brojne masovne koronarne aktivnosti. Zemlja je izbegla katastrofu 2012, ali naučnik  Pit Rajli nakon analize zapisa solarnih oluja iz proteklih 50 godina, smatra da drugi put nećemo biti te sreće. Prema njegovoj analizi, postoji 12 odsto šanse da će velika solarna oluja pogoditi Zemlju u sledećih 50 godina, a verovatno je da će se to dogoditi do 2025. To će da omete radije, GPS, satelitsku komunikaciju i milione elektroničkih uređaja širom planete, kao i da prouzrokuje štetu od 1 do 2 triliona dolara u prvoj godini nakon udara, a za potpunu sanaciju biće potrebno čitavih deset godina.

2. Veliki potres u Kaliforniji: Do 2045.

Velika američki geološki studij pokazao je da postoji velika verovatnoća od potresa magnitude veće od osam stepeni po Rihteru, koji pravi štetu u krugu od nekoliko hiljada kilometara od epicentra te nastaje jednom u 30 godina. Tog zemljotresa Amerikanci se dugo pribojavaju i nazivaju ga “The big one”. Najverojatnije će zemljotres krenuti iz raseda San Andreas te uništiti sve od juga Kalifornije do unutrašnjosti Los Angelesa. Više od 300 svetskih naučnika napravilo je “realni scenarij krize” kroz kompjuterske imitacije. Predviđaju kako će zemljotres izazvati popratne talase koji će putovati brzinom od 11.600 km/h i prouzrokovati ogromnu štetu na putevima, kućama, mostovima i zgradama. Vlada je uložila preko pet miliona dolara u razvoj sistema za rano upozorenje od zemljotresa, a on je danas u stanju da izda upozorenje tek 10 sekundi pre samog potresa.

3. Najveći cunami ikad – vreme nepoznato

Naučnici sa Univerziteta London u saradnji s kolegama na Univerzitetu Kalifornija, a na čelu s dr. Stivenom Vordom predviđaju da će vulkan Kumbre Vieja na Kanarima da eruptira i tako stvori najveći cunami u istoriji Zemlje. Tvrde kako je tokom zadnjeg zemljotresa na tom području došlo do pucanja strukture vulkana, zbog čega je njegova leva strana potpuno nestabilna. Ako do erupcije dođe, uzrokovaće ogromne talase koji će putovati brzinom od 800 km/h pa će za nekoliko sati doći do obale SAD-a, Engleske, Kariba…

4. Potapanje istočne obale SAD-a: Od 2050 do 2100.

Uragan Sandi koji je 2012. pogodio SAD je oluja koja se događa jednom u 500 godina, a prava opasnost ne leži u takvim olujama, već u postupnom povećanju nivoa mora, tvrde naučnici s Instituta Virdžinija. Prema opsežnom studiju, nivo mora duž istočne obale SAD-a od floridskog Ki Vesta do kanadskog Njufaundlanda u stalnom je povećanju od 1987. Svake godine more se podiže za oko 0,3 milimetra, što je puno više i do četiri puta brže nego bilo gde na Zemlji. Pretpostavlja se da će u Njujorku nivo mora narasti za 79 cm do 2050, zbog čega će trećina grada biti potopljena, a poplave će osim gradova uništiti i privredu…

5. Erupcija planine Fudži

Nakon što je zemljotres Tohoku pomakao kopnenu masu Japana, 20 od ukupno 110 aktivnih vulkana u Japanu pokazali su povećanu seizmičku aktivnost. Tamošnji vodeći stručnjaci veruju da do erupcije može doći svakog dana, a prema kalkulacijama Japan će imati jednu masovnu erupciju svakih 37 godina. Na listi aktivnih vulkana je planina Fudži, najviši vulkan Japana na 3773 metara nadmorske visine. Francuski i japanski naučnici objavili su izveštaj prema kome je Fudži jedan od nekolicine vulkana za koje su najveće šanse da će da eruptira. Budući da je udaljen tek oko 100 kilometara od Tokija. Grad će najverovatnije pokriti tone pepela, a biće potrebno evakuisati preko 750 hiljada ljudi.

Ostavite komentar