Kako golub pismonoša zna put do kuće?
Da li ste znali da je jedna od danas najvećih svetskih medijskih agencija, Rojters, za slanje podataka sa berze između Ahena i Brisela svojevremeno koristila golubove?
Međutim, pismonoše su koristili još u Persiji, gde je prvobitno i razvijana veština treniranja ptica. Golubovi su bili posebno pogodni za slanje poruka i sitnih, laganih stvarčica, jer su umeli da se vrate kući i sa udaljene, nepoznate lokacije.
Nakon Persijanaca golubove su koristili i Rimljani – Julije Cezar preko njih je obaveštavao o svojim pobedama, a Grci su u različite gradove slali ptice sa porukama u kojima je stajalo ime novih pobednika na Olimpijskim igrama.
Mada „simbol mira“, u XIX veku u velikom broju država golub je korišćen u vojne svrhe. Problem je nastao kada su druge vojske počele da na njih šalju svoje – sove.
Početkom XX veka čak je patentirano vazdušno fotografisanje uz upotrebu golubova umesto, na primer, današnjih dronova.
Kako je upotreba telegrafa postajala popularnija tako su poštanske službe, veliki korisnici „golubijih usluga“ polako povlačile ptice iz upotrebe.
No, i danas neki smatraju da su golubovi suviše brzi i pouzdani da bi prestali da ih koristimo.
Brojni američki mediji su pre nekoliko godina zabeležili kao atrakciju da jedan snalažljivi vlasnik turističkog centra „Rocky Mountain Adventures“ u blizini Denvera još koristi ptice u zaista inventivne svrhe.
Kad njegovi klijenti, turisti, odu u divljinu gde fotografišu prirodu i sve što im duša želi, po završetku izvade memorijsku karticu iz aparata i spakuju je u malu vrećicu nalik ruksaku.
Vreća se okači na leđa goluba kog turisti tokom šetnje sve vreme nose sa sobom, a zatim puste pticu da slobodno odleti. Dok se vrate do turističkog centra, već ih čekaju razvijene fotografije i njihova memorijska kartica.
Kako ove ptice znaju da se vrate kući?
Izgleda da se najviše oslanjaju na osmatranje terena i na Zemljino magnetno polje.
Naučnici, naime, objašnjavaju da je upotreba Zemljinog magnetnog polja za navigaciju ptica potvrđena eksperimentom sa veštačkim magnetnim poljem i praćenjem moždane aktivnosti golubova.
I mada znaju da postoji jasna veza zahvaljujući kojoj pismonoše imaju nekakav „unutrašnji navigacioni uređaj“ naučnici još ne mogu precizno da objasne gde je taj „unutrašnji magnet“ kojim golubovi detektuju magnetno polje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.