Karađorđe: Vožd kome se i Napoleon divio

Povodom obeležavanja 199. godišnjice smrti vožda Karađorđa, danas u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu biti održana državna komemorativna ceremonija, najavio je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Komemorativnu ceremoniju će predvoditi pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milan Popović.

Vence će, uz državne i vojne počasti, položiti i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, opštine Topola, kao i udruženja građana koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije. Organizator komemorativne ceremonije je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Srbije.

Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, rođen je u Viševcu, 1762. godine, a ubijen u Radovanjskom lugu kod Velike Plane 25. jula 1817. godine. Ubistvo je izvršio Vujica Vulićević, Karađorđev kum, a sve se odigralo u noći između 25. i 26. jula u selu Radovanju kod Velike Plane.

Karađorđeva porodica je, po predanju, poreklom iz Spasojevića, odakle se doselila u Šumadiju. Porodica mu je bila izuzetno siromašna, nisu imali ni za porez, pa se celo selo solidarisalo da bi plaćalo porez za njih.

Kao dete Karađorđe je sa ocem služio na imanjima lokalnih Turaka spahija.

Karađorđe se rodio u Otomanskom carstvu, ali ubrzo nakon ženidbe beži u Austriju. Tamo je radio u manastiru Krušedol, ali i stekao prve vojne veštine u austrijskoj vojsci.

Jedan od razloga njegovog bekstva u Austriju, između ostalog, je bila želja bogatog lokalnog Turčina da iskoristi pravo prve bračne noći sa Karađorđevom ženom Jelenom. Nije još sasvim jasno da li je on ubio tog Turčina ili je samo pobegao.

Tokom bežanja u Austriju, Karađorđe je ubio svog oca ili očuha, jer se ovaj predomislio i hteo da se vrati nazad.

Karađorđe je bio izuzetno visok i stasit čovek. Svojom visinom se prilično izdvajao od većine ljudi.

Karađorđe se vraća u Šumadiju, gde se povezuje sa lokalnim hajducima i svima koji više nisu mogli da izdrže tursku vlast i dahije. Bio je i vešt trgovac, i zaradio dosta novca trgujući svinjama.

On uopšte nije bio prvi izbor za vođu ustanka u Orašcu. Nekoliko ustanika je ponudu odbilo, dok izbor nije pao na Karađorđa. Sam Karađorđe je rekao da bolje da ga ne biraju, jer je previše prek i da može da srlja u nemoguće. Ustanici su na to odgovorili da im baš takav vođa i treba. Karađorđe se posebno zakleo da će neće imati ni zrnca milosti za izdajnike.

Bio je izuzetno vešt vojni strateg, pa je uspevao da dobije i one malo verovatne bitke. U borbi je bio neustrašiv i nije znao za strah. Nikada se nije pokolebao, iako realno šanse za pobedu nad turskim carstvom nisu postojale. Neke od strategija koje je primenjivao su bile strategije iz nemanjićke Srbije, koje su ostale sačuvane u manastirima.

Ono što je obećao za izdajnike, to je i ispunio. Svako ko se malo kolebao ili nije želeo da se bori protiv Turaka (a takvih je bilo, verovali ili ne) je bio surovo pogubljen. Prema Srbima izdajnicima je bio naročito nemilosrdan.

Priče o njegovim podvizima su se raširile celom Evropom, pa su čak plemići na dvorovima o njemu pričali sa divljenjem.

Napoleon je za Karađorđa rekao: “Lako je meni biti veliki sa našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je CRNI ĐORĐE i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe!”

Zameralo mu se da je loš diplomata, mada neki današnji istoričari to osporavaju. Nisu imali bog zna kakvu podršku drugih sila, jer nijedna velika sila ne voli buntovnike. Jedina novčana pomoć i pomoć u oružju je dolazila iz Rusije. Oružje su ustanici morali da kupuju iz Austrije sopstvenim novcem.

Kada su Turci počeli da napreduju i doveli pojačanje, Karađorđe je bio svestan da će ustanak propasti i da se nalazi u bezizlenoj situaciji, ali je predvideo da će se desiti novi ustanak. Naročito ga je pogodila pogibija Hajduk Veljka.

Posle propasti ustanka je pobegao u Rusiju, što mu mnogi zameraju.

Turci su se surovo svetili za podizanje ustanka nad domaćim stanovništvom, mnoga sela su ostala bez stanovnika, bilo da su stanovnici pobijeni ili pobegli u Austriju. Sve je to Karađorđu i njegovim saborcima mnogo teško padalo.

Dok je boravio u Rusiji, zapao je u veliku depresiju i silno je želeo da se vrati, ali su ga Rusi raznim varkama ubeđivali da još uvek nije vreme za to. Miloš se dogovorao sa Rusima da ga drže što je moguće više, jer mu nije odgovaralo da Karađorđe bude u Srbiji.

Karađorđe, na kraju, nije mogao da izdrži, pa krišom beži i dolazi u Srbiju, kod svog kuma Vujice, želeći da ponovo okupi ljude i nastavi ustanak. Miloš, lukavi diplomata, je naredio da ga ubiju, želeći da se dodvori sultanu i dokaže mu kako Srbi poštuju sultanovu vlast.

Karađorđev kum Vujica se kasnije pokajao duboko pokajao za to deo. Kasnije u životu i nije imao mnogo sreće, pa je umro u najgorem siromaštvu.

Smatra se i da je sam Miloš, koji važi za čoveka bez savesti i milosti, često imao napade kajanja, kada god bi se setio Karađorđa. U narodu postoji verovanje da se svakome ko je učestvovao u ubistvu Karađorđa ugasila loza.

Prvi srpski igrani film je posvećen upravo Karađorđu. Zvao se: “Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa”. Snimljen je 1911. godine, i decenijama je bio izgubljen. Slučajno je pronađen u bečko filmskoj Arhivi, 1993. godine. Zaposleni u austrijskoj filmskoj arhivi su pronašli film i nisu znali o čemu se radi, ali su, videvši turske fesove, pretpostavili da bi neko iz naše Kinoteke mogao da im pomogne u identifikaciji, pa su ih kontaktirali.

Kao dokaz svoje odanosti sultanu, Miloš Obrenoviće je Karađorđevu glavu poslao u Carigrad, čemu su se Turci izuzetno obradovali, i okačili je na bedem grada da je svi vide. Glava je, posle toga, ukradena, i ne zna se šta se sa njom desilo. Njegovo telo je sahranjeno u crkvi na Oplencu, prenose mediji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.