Krigla piva dnevno povezana sa smanjenim rizikom od bolesti srca

Ljudi koji umereno piju alkohol, na primer oko pola litre piva dnevno, imaju manje šanse da dobiju teška srčana oboljenja nego osobe koje uopšte ne konzumiraju alkohol, pokazali su rezultati obimnog istraživanja.

Umereno konzumiranje alkohola, kojim se obično smatra do 14 alkoholnih jedinica nedeljno, odnosno flaša i po vina ili četiri litre piva, dovodi se u vezu sa smanjenim rizikom od nekih, ali ne svih kardiovaskularnih oboljenja, preneo je britanski Indipendent.

Naučnici su otkrili da osobe koje umereno konzumiraju alkohol imaju manje izglede i od onih koji ne piju uopšte i od onih koji piju prekomerno da obole od sedam srčanih oboljenja, medju kojima su angina pektoris i srčani udar uzrokovan trombom.

Istraživači s Univerziteta Kembridž i Univerzitetskog koledža iz Londona analizirali su elektronske zdravstvene kartone gotovo dva miliona zdravih odraslih Britanaca, a rezultati objavljeni u britanskom medicinskom časopisu oslanjaju se na prethodne nalaze da konzumiranje alkohola u dozvoljenim granicama može da smanji rizik od srčanih oboljenja.

Šef istraživačkog tima Stiven Bel rekao je za Indipendent da je istraživanje obuhvatilo 1,93 miliona odraslih i da je to veći broj nego kada se saberu učesnici svih prethodnih istraživanja, kao i da rezultati predstavljaju celu populaciju.

Bel je rekao da postoje brojna objašnjenja za nova otkrića.

„U sferi biologije, ljudi koji umereno piju skloni su nižim nivoima upalnih procesa ili višim nivoima dobrog holesterola. Ali neko će reći da su ti ljudi zdraviji i društveno aktivniji i da je to pre razlog što redje obolevaju od srca nego ispijanje samo po sebi“, rekao je Bel.

U poredjenju s umerenim konzumiranjem, potpuno izbegavanje alkohola povezuje se s povećanim rizikom od nestabilne angine pektoris, srčanog udara, iznenadne smrti, srčane insuficijencije, abdominalne aneurizme, periferne vaskularne bolesti i srčanog udara uzrokovanog lošom cirkulacijom.

S druge strane, izgleda da potpuno izbegavanje alkohola nema uticaj na hroničnu stabilnu anginu pektoris, srčani zastoj, moždani udar izazvan trombom, kao i na krvarenje u mozgu.

Prekomerno konzumiranje alkohola povezuje se s povećanim rizikom od većine bolesti, ali i smanjenim rizikom od srčanog udara i angine pektoris, pokazalo je pomenuto istraživanje.

Bel je rekao da osobe koje uopšte ne piju ne treba da počnu da konzumiraju alkohol zbog tih rezultata i da postoje efikasniji i bezbedniji načini za smanjivanje rizika od srčanih bolesti, poput zdrave ishrane.

Da bi otklonili potencijalne greške iz ranijih istraživanja, naučnici su ovaj put razdvojili ljude koji uopšte ne piju od onih koji su prestali da piju ili piju povremeno.

Direktor organizacije za istraživanje alkohola u Velikoj Britaniji Džejms Nikols rekao je da rezultate „treba ozbiljno shvatiti“ i da je studija „važan doprinos dokazima o kontroverznoj temi“.

„Ovo istraživanje potvrdjuje da alkohol ne proizvodi uvek isti nivo rizika već zavisi da li je reč o, recimo, infarktu miokarda ili angini pektoris“, rekao je Nikols.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.