Laku noć do proleća

Pre nego što nastupe ledeni dani i sneg prekrije zemlju, životinje obavljaju poslednje pripreme za zimovanje. Veliki broj ptica svake godine leti u toplije krajeve. Prve su se spremile na put već početkom jeseni, dok su neke dočekale i prve decembarske dane sakupljajući se u jata, pogotovo ako je vreme toplije. Pored ptica, sele se i druge životinje. Stada karibua i losova svake zime prevale stotine kilometara u potrazi za oskudnim nalazištima hrane. Zimska seoba karakteristična je i za neke vrste slepih miševa.

Ispod površine vode u prvim hladnim danima užurba se riblji svet, spremajući se na put. Veliki broj riba pliva ka dubljoj i toplijoj vodi, u kojoj će sačekati proleće. Neke vrste mušica i leptira sposobne su da prelete hiljade kilometara ne bi li se dokopale sunčanih krajeva gde temperatura ne pada ispod nule. Termiti i crvi traže spas od hladnoće ukopavajući se dublje u zemlju.

Ima i životinja koje ostaju aktivne cele zime. Da se ne bi smrzle, priroda im je podarila gusto i toplo krzno, koje u jesen postaje gušće nego u letnjim mesecima. Do hrane najlakše dolaze grabljivice kao što su vukovi, dok su zečevi i jeleni prinuđeni da zimi tragaju za grančicama i suvim lišćem ili da gule koru s drveća kako bi se prehranili. Za razliku od njih, veverice, miševi i dabrovi u hladnim danima, ušuškani u šupljim panjevima i jazbinama ispod zemlje, krckaju zimnicu, to jest, plodove koje su sakupili u toku leta i jeseni.

Kada zapreti zima, medvedi, tvorovi i neke vrste slepih miševa padnu u dubok san, koji se naziva hibernacija. Telesna temperatura im opadne, a otkucaji srca i disanje se usporavaju, tako da im treba vrlo malo energije da bi preživele. Da bi mogle bezbrižno da spavaju do proleća, životinje se dugo spremaju, jedući više hrane i stvarajući masne zalihe. Uz to, neke skladište i hranu, kako ne bi gladovale kada se probude ako zima bude dugo trajala. Hladnokrvne životinje, kao što su ribe, žabe, zmije i kornjače, tokom zime ne mogu da se ugreju. Zato mnoge zimuju dremajući u toplim skrovištima, a pošto je zimi u vodi toplije nego na suvom, neke se skrivaju na dnu jezera i bara.

Mnogi insekti hladne mesece provode u dubokom snu tokom kojeg se njihov razvoj zaustavlja. Neki prezime kao larve, drugi toplije dane dočekaju učaureni, a neke vrste umiru u jesen, pošto snesu jaja. Iz tih jajašaca na proleće će se izleći nove životinjice i sve će krenuti iz početka.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.