Masonska loža: Ovo su tri najveće tajne misterioznog društva

Prvi „slobodni zidari“ 1717. godine osnovali su u Londonu Veliku ložu — slobodno bratstvo onih koji se bave obradom kamena. Bratstvo nije bilo deo neke postojeće gilde — srednjovekovnog udruženja zanatlija. Najvećim delom su se tada bavili izgradnjom crkava i katedrala, i odatle potiču dva važna simbola — šestar i uglomer.

Danas, nakon trista godina postojanja, tajno društvo okuplja, prema procenama, između 2,6 i 5 miliona ljudi širom sveta. U Nemačkoj živi oko 15.000 „slobodnih zidara“. Jedan od njih je Peter Doderer, zamenik rukovodioca masonske lože Nemačke, zadužen za rad sa javnošću.

Na pitanje Sputnjika kako je moguće da za tri veka, koliko postoji ovo društvo, ono i dalje uspeva da održi status „tajnog udruženja“, Doderer kaže:

„To je naš problem. Masonerija nije nastala radi popularnosti. Naše društvo potiče iz epohe prosvetiteljstva. Nije nastalo iz potrebe za publicitetom, već naprotiv. Širenje revolucionarnih ideja kao što su sloboda, ravnopravnost i ukidanje feudalnog sistema i kmetstva nisu podržavali ni tadašnji vladari ni crkva. Zato smo radili u tišini, a i danas je tako“.

U početku su se masonima priključili predstavnici trećeg staleža i dvorani. Potom su članovi ovog bratstva postajali i mislioci i ljudi iz nauke i umetnosti. Najpoznatiji među njima su tada bili Mocart i Gete.

„Pripadnost bratstvu je bila ekskluzivna. Oni koje su uvodili u bratstvo osećali su da je to nešto posebno. Iako ritual prijema protiče u mraku, zapravo samo članstvo nema nikakve veze sa mrakom u bilo kom pogledu“, govori Doderer i dodaje da svaki član može da prizna da je deo bratstva, ali da nema prava da javno govori o drugim članovima.

Do danas su ostale tajne tri ključne stvari: znak, reč i rukovanje. „Radi se o određenom znaku, šifri i specijalnom rukovanju koje je poznato samo članovima udruženja, i one služe kao znak raspoznavanja. Do danas se masonima ne dopada ako deo ovih rituala dospe u javnost“, objašnjava naš sagovornik iz redova bratstva.

Crne i bele kuglice odlučuju da li će neko da postane mason

Današnji (veliki) majstor i zamenik rukovodioca masonskog društva u Nemačkoj, ujedno i naš sagovornik, postao je deo bratstva tokom devedesetih godina sasvim slučajno. Dok je radio jedno istraživanje, Doderer je slučajno naišao na vajmarsku ložu „Ana Amelija“, čiji je član bio i Gete. Međutim, nije preko noći postao član.

„Tri godine sam bio ’učenik‘. Potom sam stekao pravo da zamolim za prijem u društvo. Prisutni članovi odlučuju o prijemu kandidata koristeći crne i bele kuglice. Ako broj sakupljenih crnih kuglica premašuje predviđenu količinu, onda se odluka o prijemu odlaže za jednu godinu. Tada se ponavlja procedura molbe za prijem u bratstvo“, objašnjava Doderer.

Sagovornik Sputnjika i pripadnik lože „Ana Amelija“ smatra da je masonerija zapisana u genima i da čovek ne može da nauči kako da postane „slobodni zidar“.

„Fantastičan je osećaj kada na susretima masona, u okviru takozvanih loža, prisustvujete diskusiji člana koji se zalaže za ukidanje služenja vojnog roka i člana bratstva koji je general. Obojica vode smisleni razgovor i svrsishodnu raspravu i to dovodi do veličanstvenog osećaja“, objašnjava nemački mason.

„Slobodni zidari“ žele da članovi pozitivno utiču jedni na druge, kako bi svi zajedno „rasli“. Odavno u okviru ovog bratstva postoji institucija prikupljanja penzije za članove porodice preminulog kolege. Osim toga, oni vrlo aktivno podržavaju različite humanitarne organizacije. Doderer objašnjava da u masonske redove mogu da stupe samo muškarci, ali da postoje i lože isključivo za žene.

(Sputnjik)

2 komentara
  1. Anonimni

    Interesantno da ti tu tajnu znas

  2. Anonimni

    Sagovornik Sputnjika nije u pravu kada pokušava da mistifikuje „tri tajne“. Svako zainteresovaniji za ovu temu može vrlo lako na internetu da pronađe odgovor na sve tri navedene tajne. Zaista postoje tri tajne, ali njih ne možete pronaći na internetu. Jedna od njih je tajna o pripadnosti.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike