Na dva točka

Pre neku godinu na jednoj aukciji u Londonu prodat je bicikl star više od jednog veka. Suma je bila rekordna – više od 100.000 funti. Bicikl „dajmon frejm sejfti“ iz 1891. godine britanske produkcije kupio je kolekcionar sa Bliskog istoka za tačno 105.750 funti, to jest 170.600 dolara. Od kada datira bicikl?

Pre usavršavanja motocikla, automobila i aviona, biciklisti su vožnjom na biciklu, odnosno na brzoj dvokolici, to jest velosipedu, dostizali najveću brzinu kretanja čoveka. Prvo vozilo slično biciklu prvi put se pominje 1447. godine u hronici nemačkog grada Majningena. Zatim, nirnberška hronika beleži da je izvesni kovač 1649. godine izgradio vozilo kojim se za jedan čas moglo preći dve hiljade koraka.

Najstariji preteča modernog bicikla bio je bicikl „celerifer“ Francuza Meda de Sivraka. Sivrak je 1790. godine konstruisao spravu na dva točka, svaki sa prečnikom od 70 centimetara, montirana ispod drvene traverze, sa jastučićima u sredini. Sivrakov bicikl „celerifer“ bio je u stvari lik životinje, konja, lava i slično izrađen od drveta i postavljen na dva drvena točka spojena drvenom prečkom. Vozač je jahao na toj drvenoj životinji i pokretao se odupiranjem o tle čas jednom, čas drugom nogom.

Dalji napredak u razvoju bicikla učinjen je pojavom dresine, nazvane po pronalazaču Karlu fon Dresu. Ovom dvokolicom učinjen je veliki korak napred, jer je prednji točak mogao da se pokreće levo i desno, pa se ovim vozilom moglo upravljati. Dresina je bila od drveta, a vozač ju je pokretao naizmeničnim odupiranjem nogu o tle.

Prvi bicikli koji se više nisu odgurivali nogama pojavili su se 1861. godine u Francuskoj. Njihov pronalazač bio je Ernest Mišo, koji je 1855. godine na prednjem točku tricikla montirao pedale. Prednji točak sa pedalama i direktnom presom bio je viši od zadnjeg. Drveni točkovi, koji su do tada bili obloženi železom oblažu se 1865. godine punim gumama.

Godine 1880. Englez po imenu Džon Kemp Starli lansirao je bicikl „sejfti“, što u prevodu znači sigurnost. Ovaj bicikl imao je zadnji prenos sa vodoravnim lancem, nizak okvir, kuglične ležajeve, točkove gotovo jednakog prečnika, a položaj sedišta bio je na vrhu gornje cevi okvira. Osam godina kasnije, Škot Džon Danlop uvodi gumeni obruč, a pronalazač Dirkop – slobodni hod pedala. Britanska fabrika „Humber“ uvodi petougaoni okvir, čime je bicikl postepeno dobio svoj današnji oblik.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.