U trendu

Najnovija istraživanja ukazuju: Ljudi su sve gluplji

Ovaj trend prvi su primetili norveški naučnici koji su proučavali rezultate testova inteligencije vojnih regruta između 1950. i 2002. godine.

Podaci iz prošlog veka većinom su bili u skladu s Flinovim efektom, ali sredinom devedesetih on je nestao i koeficijent inteligencije počeo je da opada.

Usledile su zabrinjavajuće potvrde novog trenda, dobijene iz podataka o inteligenciji danskih regruta, potom podaci iz Ujedinjenog Kraljevstva koje je prikupio sam Flin.

Prema studiji iz 2009. godine, prosečan koeficijent inteligencije 14-godišnjih Britanaca pao je za oko dva boda između 1980. i 2008. godine, prenosi B92.

Jednako važni za razvoj inteligencije su spoljni faktori – okruženje u kojem odrastamo, ishrana, to koliko smo često bolesni, podsticajna i stimulativna okolina, i brojni drugi faktori. Inteligencija može da se uporedi s visinom.

Tokom prošlog veka generacije su takođe rasle u sve više i više, dok je prosečna visina rasla.

Iako se geni za visinu nisu menjali, kao ni za inteligenciju, deca su odrastala u sve zdravijem okruženju, sa sve manje zaraznih bolesti, sve boljom ishranom i sve boljim obrazovanjem.

Promene u društvu dovele su do drugačijeg ispoljavanja gena, zbog kojih smo postajali sve viši i inteligentniji.

Kontroverzni naučnik Ričard Lin veliki je zagovornik disgenike, pojma obrnutog od eugenike.

Prema njegovom mišljenju, do pada u koeficijentu inteligencije dolazi zato što ljudi s nižim koeficijentom inteligencije u modernom društvu imaju više dece.

Lin za pad inteligencije okrivljuje i imigrante iz zemalja u kojima je prosečan koeficijent inteligencije niži nego u zemljama u kojima je opažen pad, poput Britanije, Norveške i Danske, ali najnovija norveška studija opovrgla je njegove tvrdnje ukazujući na vrlo uverljive argumente da su i Flinov efekat i njegov preokret uslovljeni faktorima životne sredine.

Norveški naučnici Bernt Bratsberg i Ole Rogeberg proučavali su razvoj koeficijenta inteligencije i u pojedinim porodicama – između braće i sestara koji pripadaju različitim generacijama, i otkrili da promena Flinovog efekta pogađa i porodice, a ne samo prosek cele populacije.

Primera radi, brat i sestra rođeni posle 1990. godine, između kojih je deset godina razlike, imaće u proseku između pola i dva boda razlike u koeficijentu inteligencije, pri čemu mlađi brat ili sestra ima manji IQ.

Norveški naučnici proučili su i eliminisali sve druge mogućnosti, poput većeg broja dece rođene u porodicama čiji roditelji imaju prosečan ili niži IQ, ili uticaja migracija, za koji su zaključili da je zanemarljiv.

Inteligencija mlađih generacija pada oko dva boda svakih deset godina, i nisu krivi ni disgenika, ni migranti, već se taj pad primećuje u svakoj prosečnoj porodici.

Jedino preostalo objašnjenje jeste da postoji nešto u sredini u modernom društvu što decu sputava u razvoju, prenosi B92.

Flin pretpostavlja, iako za to još nema nikakvih konkretnih dokaza, da je kultura mladih stagnirala ili da je doslovno zaglupela.

Izražava i zabrinutost da se kultura mladih danas fokusira primarno na mobilne telefone, računare i video-igre umesto na čitanje i međusobne razgovore.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ima još jedno jednostavnije objašnjenje – porast zagađenja vazduha.

Zagađenje vazduha je danas globalno, a procenjuje se da porast mikročestica u vazduhu utiče na zdravlje čak 90 odsto svetske populacije.

Globalno zagađenje moglo bi da bude odgovorno za usporavanje i zaustavljanje razvoja mladih.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.