Naučnici stvorili himeru, hibrid čoveka i majmuna?

Himera je organizam čije ćelije potiču od dva različita pojedinca. Skorašnji napori u tom polju mešaju ćelije različitih životinjskih vrsta. Samo ime himera potiče od mitskog bića iz grčke mitologije za koje se verovalo da je delom lav, delom koza i delom zmija.

Prema najnovijem izveštaju, objavljenom u španskom listu El Pais, tim istraživača predvođen profesorom Huanom Karlosom Izpisuom Belmonteom sa Salk Instituta u SAD stvorili su hibrid čoveka i majmuna. Istraživanje je sprovedeno u Kini kako bi se izbegla pravna pitanja, stoji u izveštaju.

Himere se posmatraju kao potencijalno rešenje problema manjka organa za transplantaciju. Naučnici veruju da će organi koji su genetski podešeni za posebnog pacijente moći da se u budućnosti uzgajati unutar životinja. Pristup se zasniva na preuzimanju ćelija iz odraslog čoveka koje se dalje reprogramiraju u stem ćelije, od kojih može da se uzgoji bilo koji organ. Potom se one usađuju u telo životinje.

Izipisua Belmonte i drugi naučnici prethodno su uspeli da stvore embrione svinja i ovaca koji sadrže ljudske ćelije. Ove himere izrazito su atraktivne naučnicima, jer su organi svinja i ovaca približne veličine kao ljudski, te su podesni za transplantaciju.

Alehandro De Los Anđeles, sa katedre za psihijatriju Univerziteta Jejl, kaže da je najverovatnije da prave ove hibride majmuna i čoveka kako bi se poboljšala proporcija ljudskih ćelija u drugim organizmima.

„Pravljenje ovih himera moglo bi nas podučiti i pomoći u pravljenju hibrida čoveka i svinje sa nadom da ćemo napraviti organe pogodne za transplantaciju“, rekao je Alehandro.

De Los Anđeles i njegove kolege sugerišu da bi himere, u teoriji, ponudile nove načine da istražimo neurološke i psihijatrijske poremećaje kod ljudi.

„U teoriji, za poremećaje gde modeli primata nisu dovoljni, ove himere čoveka i majmuna bi mogle ponuditi bolji model za posmatranje poremećaja mozga“, izjavio je De Los Anđeles za Gardijan.

„Može nam pokazati koje stem ćelije da koristimo, ili druge načine poboljšanja onoga što nazivamo nivoima ‘ljudskog himerizma’ unutar svinje“, dodao je on. Takođe je istakao da se, kao i u prethodnim instancama, razvoj ovih himera ograničava na nekoliko nedelja tj. pre nego što se organi kompletno formiraju.

Profesor Robin Lavel-Bedž, razvojni biolog sa londonskog Frensis Krik Instituta, se složio.

„Mislim da nije toliko zabrinjavajuće što se tiče etike, zato što se ne razvijaju dovoljno dugo da bi imali nervni sistem. U suštini to je samo gomila ćelija“, izjavio je Lavel-Bedž, ali je i dodao da bi bilo zabrinjavajuće ako bi se himerama dozvolilo da se dalje razvijaju.

Vesti o ljudsko majmunskim himerama stigle su ubrzo nakon što je vlada Japana podržala stvaranje ljudsko-mišijih himera.

U martu, vlada Japana je uklonila zakon koji je zabranjivao razvoj takvih embriona više od 14 dana. Dozvoljeno je i usađivanje ovih embriona u materice, što znači kada bi bilo dozvoljeno himere bi se mogle potpuno razviti, prenosi Gardijan.

Lavel-Bedž je rekao da je vrlo neverovatno da bi takve životinje mogle nalikovati ljudima, ali je dodao da se one sigurno ne bi ponašale kao normalne.

Jedan od mogućih pristupa istraživanja mozga je da se embrion majmuna modifikuje na taj način da se delovi mozga, na primer hipokampus, sastoje samo iz ljudskih ćelija.

„Ako zamenite hipokampus, to ne znači da će životinja imati ljudski mozak“, kaže Lavel-Bedž i nastavlja:

„Možda će imati malo poboljšanu memoriju, ili malko drugačija sećanja… ali neće imati ljudski korteks, ono što nas čini ljudima“.

Takvi predlozi ulaze direktno u teritoriju etičke arene koju svi izbegavaju. Mogućnost da ljudske ćelije završe u majmunskom mozgu, zbog čega mnogi strahuju da će majmuni postati čovekolikiji. Istraživači su prethodno izjavili da mogu da spreče ljudske ćelije da se razvijaju u mozgu i polnim organima.

De Los Anđeles tvrdi da je još uvek dug put pred nama kako bi razvili himere do kraja.

„Evolutivna udaljenost između ljudi i majmuna prostire se kroz 30-40 miliona godina, te nije ni jasno da li je ovo moguće u potpunosti“, izjavio je Alehandro.

Iako je igranje sa mozgom druge vrste etički upitno, ta granica je uveliko pređena. U aprilu ove godine, kineski naučnici objavili su studiju u kojoj tvrde da su implantovali gen ljudskog mozga u majmune, i da su životinje pokazale bolju kratkoročnu memoriju i bolje reflekse. Ove životinje nisu himere, ali je jasno da su se u ovom slučaju pomerale granice.

Lavel-Bedž zaključuje da je moguće da ova istraživanja dobiju odobrenje, ali da će to trajati, prenosi B92.net.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike