U trendu

Naučnici u dilemi – ima li uopšte spasa za svet

Glečer na švedskoj planini Kenekaise toliko se otopio na letnjim arktičkim temperaturama toliko da više nije najviši vrh u toj zemlji.

„Strašno“, rekla je Gunhild Ninis Rosqvist, profesorka geografije na Univerzitetu u Stokholmu koja godinama meri visinu glečera u sklopu istraživanja o klimatskim promenama.

– Ovaj glečer je simbol svih glečera sveta. Cela okolina se topi, sneg se topi, a to utiče na kompletan ekosistem: biljke, životinje, klimu, sve – kaže Rosqvist.

“Ovde se klimatske promene tako jasno vide. Kenbnekai je popularno turističko odredište na dalekom severu Švedske. Ima dva vrha, južni koji je prekriven ledom i severni, stenoviti.

– Južni vrh izgubio je četiri metra snega tokom jula. Površina glečera nikad nije bila niža. Doslovno vidim kako voda teče postrance, a to nikada nisam doživela pre – rekla je Rosqvist.

Početkom nedelje južni vrh se uzdizao 2.907 metara, odnosno bio je samo 20 centimetara viši od severnog koji je stalan  na 2.096,8 metara.

– Nismo ga merili od tada, ali budući da je temperatura bila iznad 20 stepeni, južni vrh se sigurno otopio ispod nivoa severnog – rekla je Rosqvist.

Sve manja razlika između Arktika i Sredozemlja 

– Naredno službeno merenje biće početkom septembra, nakon leta. Do tada, očekujem da će južni vrh biti barem metar niži – kaže Rosqvist.

Švedska je u julu zabeležila rekordno visoke temperature i borila se s desecima šumskih požara, čak i u arktičkom krugu. Južni deo vrha, čija se visina meri od 1880, u proseku svake godine gubi jedan metar visine u poslednjih nekoliko decenija. Glečer će ove zime vratiti nešto od svoje visine koju će opet izgubiti idućeg leta.

Rosqvist predviđa da će se severni i južni vrh Kebnekaisea još nekoliko godina takmičiti za titulu najvišeg u Švedskoj. A nakon toga, s obzirom na tempo klimatskih promena, severni vrh preuzeti primat trajno. Za meteorologa u švedskom državnom meteorloškom zavodu Martina Hedberga to uopšte nije sporno.

– Ekstremne temperature danas su sto puta češće nego pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka –  kazao je.

“Temperaturna razlika između Arktika i Mediterana sve je manja“, naglasio je.

Oboje su saglasni da ciljevi iz Pariskog klimatskog sporazuma nisu dovoljni da se zaustave otapanja glečera, prenose mediji u regionu.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike