U trendu

Neki naučnici tvrde da ljudski život ne mora imati kraj

U budućnosti možda neće postojati granica ljudskog života, barem ne onakva kakva postoji sada, suprotno tvrdnjama nekih demografa i biologa, navodi se u članku iz časopisa „Nature“.

To je utvrdila statistička analiza objavljena u četvrtak u časopisu Science o verovatnoći preživljavanja gotovo 4000 ljudi koji su navršili 105 godina ili više.

Tim naučika, predvođen demografkinjom Elizabetom Barbi (Elisabett Barbi) sa Univerziteta Sapienza i statističarom Frančeskom Lagonom (Francesco Lagon) sa Univerziteta „Roma Tre u Rimu“ zaključio je da se rizik od smrti, koji se naizgled povećava sa starenjem, uravnotežuje nakon 105. godine stvarajući svojevrsni „plato smrtnosti“.

Prema navodima naučnika, od te dobi su šanse da neko umre ne dočekavši idući rođendan 50:50.

Francuski demograf Žan-Mari Robin (Jean-Marie Robine) koji nije bio uključen u istraživanje, smatra da ako postoji uravnoteženje smrtnosti, nema granice ljudskoj dugovečnosti.

Među naučnicima se dugo vodila rasprava o tome postoji li kod ljudi gornja starosna granica života. Konsenzus je taj da se rizik od smrti sistemski povećava u odrasloj dobi, sve do otprilike osamdesete godine života. Ali postoje žestoka neslaganja oko toga što se događa kad ljudi uđu u devedesetu ili stotu godinu.

Neki naučnici su preispitali demografske podatke i zaključili da postoji utvrđeni, prirodni „rok trajanja“ ljudske vrste i da stopa smrtnosti nastavlja rasti. Drugi su prošli kroz iste podatke i zaključili da se rizik od smrti poravnava u jako dubokoj starosti te da shodno tome ljudski životni vek nema gornju granicu, prenose mediji.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike