Ribareva ćerka iz Mokošice umalo je postala Mis sveta 1966. Umesto krune dobila je drugo mesto, a četiri decenije kasnije telo Nikice Marinović pronađeno je u beogradskom stanu, 11. novembra 2008. Između te dve scene stala je čitava jedna Jugoslavija, dva braka sa rediteljima, butik u Knez Mihailovoj i tišina koju niko nije čuo.
Devojčica iz Mokošice koju je primetio Bazar
Drago i Perica Marinović imali su skromnu kuću u Mokošici kraj Dubrovnika. Otac ribar, majka domaćica, jedna ćerka koja je u tinejdžerskim godinama imala lice za naslovnicu.
Prvi izbor za Mis Jugoslavije organizovao je nedeljnik Bazar, i tu je sve počelo. Nikica nije izgledala kao kandidatkinja koju mediji guraju, izgledala je kao komšinica koja je slučajno ušla u salu.
Zašto je zaista izgubila titulu Mis sveta
Na finalu izbora za Mis sveta 1966. krunu je odnela Indijka Rita Farija. Jugoslovenska javnost se s tom odlukom nikada nije pomirila. Šuškalo se da je Nikica trebalo da pobedi, ali da nije htela da otputuje u Južni Vijetnam i nastupa pred američkim vojnicima. Jugoslavija je tada bila glasno protiv tog rata, a devojka iz Mokošice nije želela da svoje lice stavi na tu stranu istorije. Cena tog stava bila je kruna.
Posle nje nijedna jugoslovenska lepotica nije se popela tako visoko. Druga pratilja, treća, plasmani u srednjem delu liste, ali drugo mesto na svetu, nikad više. To je činjenica koju domaći ljubitelji izbora lepote ponavljaju i danas.
Dva braka, tri sina i butik u Knez Mihailovoj
Beograd ju je dočekao raširenih ruku. Radila je kod modnog maga Aleksandra Joksimovića, šetala je Knez Mihailovom kao da je njena, i ubrzo otvorila sopstveni butik baš u toj ulici. Prvi suprug bio joj je reditelj i književnik Vuk Vučo, sa kojim je dobila sina Đorđa, danas arhitektu u Sjedinjenim Američkim Državama. Brak je trajao kratko.
Drugi pokušaj bio je sa rediteljem Zdravkom Šotrom. Iz tog braka rođeni su sinovi Igor i Marko. I taj brak se raspao brzo. Tri sina, dva razvoda, jedan butik, i sve manje fotografija u novinama kako godine prolaze.
Rat koji je stigao do njenog praga
Tokom raspada Jugoslavije, njen otac, delom hrvatskog porekla, došao je u Beograd da obiđe ćerku. Taj porodični gest mu se obio o glavu. Kada se vratio u Dubrovnik, proveo je tri meseca u pritvoru, optužen da je bio među neprijateljima. Devedesete su, izgleda, voljele da kažnjavaju ljubav prema deci.
Sasvim druga priča je ono što se dešavalo sa Nikicom u tom periodu. Sinovi su odrasli i otišli, butik više nije bio centar sveta, telefon je zvonio sve ređe. Slika nekadašnje miljenice nacije polako je bledela, a stan u Beogradu postajao je sve veći, kako to već biva sa praznim stanovima.
11. novembar 2008 godine
Telo Nikice Marinović pronađeno je 11. novembra 2008. u njenom stanu u Beogradu. Sama je odlučila da prekine. Žena za kojom su, prema napisima tog doba, muškarci gubili razum, otišla je tiho, bez ijedne kamere. Najlepše lice Jugoslavije završilo je iza zatvorenih vrata.
Najteži deo ove priče nije kruna koja joj je za dlaku izmakla. Najteži deo je saznanje da je ta prelepa devojka iz Mokošice imala baš sve – sinove, slavu, ime koje je odzvanjalo i svet pod nogama, a na kraju joj je ostala samo prazna šoljica kafe koju nije imala s kim da podeli.
Izgleda da velika lepota sa sobom uvek nosi i preteško prokletstvo samoće. Jer, na samom kraju, da li je ta lepota ikoga ikada zaista spasila?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com