Noć kad su se nacisti međusobno obračunali
Na jednoj strani nalazio se Ernst Rom i njegova milionska paravojna nacistička organizacija zloglasni SA (Odredi za juriš) koji su pomogli Hitleru doći na vlast. S druge strane bili su Hitlerovi verni saradnici Džozef Gebels, Herman Gering, Hajnrih Himler i SS odred.
U pokolju na današnji dan 1934. poznatom kao Noć dugih noževa i kao Operacija Kolibri niko nije pošteđen. Naime, Hitleru se nije sviđala ambicioznost i rastuća nezavisnost i bahatost pripadnika SA. Naime, nasilni “smeđekošuljaši” su se osili, stanovništvo je strahovalo od njih jer su neretko provodili svoj red na ulicama Nemačke. Zapravo, otkako je došao na vlast, SA odredi Hitleru više nisu bili potrebni.
https://www.youtube.com/watch?v=boe0IQ6lGNk
Hitler nije želeo da deli vlast u Nemačkoj, a znao je da neće moći da zagospodari vojskom sve dok nedisciplinovani SA odredi postoje. Odlučio je da se obračuna sa svim neistomišljenicima, jednostavno je odlučio zauvek da se reši. U borbi za apsolutnu vlast nije libio da se likvidira ni svog dugogodišnjeg vernog prijatelja Ernsta Roma, čelnika SA koji je uz njega bio od samih početaka i koji je bio jedini koji ga je zvao po imenu.
Rom je, naime, zahtevao da se SA odredi koji su brojali oko tri miliona pripadnika uključi i u sastav nemačke vojske, i da svi zadrže svoje činove. Da njegovi saborci postanu regularna nemačka vojska. Hitler je bio i pod pritiskom industrijalaca koji su prezirali odrede. Odlučio je da se reši Roma jer „bandi homoseksualaca, nasilnika i pijanaca ne bi smelo da bude dopušteno da budu deo nemačkog naoružavanja.“
Takođe protiv Roma, inače deklarisanog homoseksualca, su radili drugi visokorangirani nacisti poput zapovednika SS-a i Gestapa Himlera. Hitlera su uverili da mu Rom celo vreme radi iza leđa, predočili mu lažne dokaze i on je naredio odmazdu. A ona je bila krvava, prenosi 24sata.
Pripadnici SS -a odred Totenkopf (Mrtvačka glava) i tajne policije Gestapo likvidirali su oko 85 visokih vojnika SA uključujući samog Roma, a uhapšeno je oko 400 osoba. U javnosti su Rom i ostali SA pripadnici prikazani kao homoseksualci, kao banda ratnika bez morala pa su tako ubistva opravdana kao „čišćenja od homoseksualizma“. U govoru deset dana kasnije Hitler je aludirao na Romovu seksualnu orijentaciju i objasnio narodu da je čistka bila potrebna kao odbrana od izdajica. Hitler je pred Nemcima opravdao ubistva i lažnim tvrdnjama da je vođstvo SA pripremalo državni udar.
Hitler je naredio likvidaciju i ostalih kritičara njegovog režima. Tako je Gestapo ušao u ured Eriha Klausenera, vođe Katoličke akcije i ustrelio ga za njegovim radnim stolom. U tom besomučnom pohodu bilo je i slučajnih žrtava. Ugledni muzički kritičar Vili Šmid nastradao je ni kriv ni dužan jer se tako zvao. Zamenili su ga za osobu istog imena i prezimena. Pripadnici SS-a pozvonili su mu, a kad im je otvorio vrata svog doma nasilno su ga odveli. Iza sebe je ostavio suprugu i troje maloletne dece.
Kad su shvatili svoju grešku njegovo telo je poslato njegovoj udovici u zatvorenom sanduku sa nalogom da se les ne sme otvarati. Hitlerov bliski saradnik Rudolf Hes posetio je porodicu nekoliko dana kasnije, izrazio žaljenje i ponudio im penziju. Udovica je s decom posle emigrirala u SAD.
Britanski Daily Mail nakon smrtonosne Hitlerove čistke 2. juna ovako je pisao: „Her Adolf Hitler, nemački kancelar, je spasio svoju zemlju. Brzo i neumoljivo spasio je Nemačku od ljudi koji su postali opasni za jedinstvo nemačkog naroda i države. Brzinom munje uklonio ih je iz vlasti, uhapsio i pogubio. Imena ljudi koji su streljani prema njegovim zapovedima već su poznata. Hitlerova ljubav prema Nemačkoj trijumfovala je nad privatnim prijateljstvima i vernosti prema prijateljima koji su stajali s njim rame uz rame u borbi za nemačku budućnost.“
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.