Od pećine do solitera

Kada je izašao iz pećine, čovek je u zavisnosti od svojih potreba, klime i okruženja počeo da gradi staništa koja će ga zaštititi od hladnoće i toplote, kiše, snega, životinja i radoznalih očiju. Obično je koristio materijal koji je nalazio u blizini i s vremenom usavršavao svoje graditeljsko i arhitektonsko umeće. U zavisnosti od perioda i geografske širine i dužine, živelo se u kolibama, sojenicama, zemunicama, šatorima i kamenim dvorcima. Onda smo se sasvim dobro privikli na moderne i udobne savremene kuće i stanove, a urbani pejzaž sa betonskim oblakoderima koji paraju nebo postao je deo svakodnevice. Ipak, da li je to baš svuda tako, ili su mogućnosti i graditeljska mašta ostali različiti?

Visoke i po sedam spratova, zgrade u Sani, glavnom gradu Jemena, napravljene su od blokova slame pomešane sa glinom koji se suše na suncu. Da stvar bude još čudnija, ove često i vrlo lepo dekorisane kuće nemaju temelja.

U Maliju pleme Dogon gradi svoje kuće na kamenom popločanom tlu od blata i armature napravljene od granja. Ove kućice obično su oslikane, a krov je od slame.

Tipična švajcarska kuća, koju nazivaju chalet, sagrađena je od drvenih balvana postavljenih na kamenu podlogu. Da bi popunili prostor između drvenih trupaca i sastavili ih, Švajcarci ne koriste cigle i malter već kao pravi ekolozi – mahovinu.

U nekim delovima severne Evrope, da bi se uštedelo, samo armatura kuće pravi se od drvenih greda, a međuprostor popunjava se trskom i blatom – ekonomično a estetski vrlo privlačno.

Da bi se zaštitio od velike vlažnosti u džungli, Korowai, narod na Papui Novoj Gvineji, beži u nebo. Oni svoje kuće grade od slame i granja na najvišem drveću, često na visini od preko 50 metara.

U periodu od 2500. do 1000. godine pre naše ere, Evropa je bila puna sojenica vrlo sličnih onima koje se danas mogu naći na Floridi. Okruženi sa svih strana vodom i daleko od kopna, ljudi su na taj način bili zaštićeni od divljih životinja i neprijateljskih plemena.

Neobičnih formi i još neobičnijeg dekora, kuće od blata u Burkini Faso s pravom smatraju najlepšim kućama u Africi. Posao muškaraca je da ih izgrade, a o njihovom ukrašavanju i oslikavanju, koje je inspirisano religioznim simbolima, brinu žene.

Mnoge džamije u Maliju kompletno su napravljene od blata osušenog na suncu. Posle kiše, da se ne bi srušio, hram se restaurira tako što se na kritična mesta zabodu drveni stubovi.

Gotove kuće na točkovima sa cvećem na terasi mogu da stignu na svaku adresu. Prednost ovakvih kuća, kojih u Evropi ima preko 700.000, jeste laka i brza selidba.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.