Operacije iz kamenog doba

Sklonost ka lečenju čovek je pokazao još u praistoriji, a prve operacije na koje su se ljudi odvažili, kako se pretpostavlja, bili su zahvati na mozgu. Pojedine arheološke iskopine pronađene u Francuskoj pokazale su da su jednostavnije hirurške zahvate ne mozgu izvodili naši drevni preci u vreme neolita. To je, po proceni stručnjaka, bilo u periodu između 8.000 i 7.000 godina pre naše ere.

U hirurgiji su se oprobale i drevne Inke, na šta ukazuju ostaci pronađeni u pustinji u blizini Lime. Na tom arheološkom nalazištu pronađeni su dokazi da su pripadnici ovog naroda u periodu oko 2000. godine pre nove ere obavljali razne zahvate na mozgu pacijenata u želji da izleče mentalna oboljenja, epilepsiju, glavobolju, organska oboljenja, osteomiolitis, čak i fizičke povrede. U to doba operacije na mozgu obavljane su i u spiritualne i magične svrhe, a izvodili su ih isključivo kraljevi, sveštenici, kao i pojedini članovi plemstva, to jest, viših slojeva društva. Prvi hirurški alat bio je napravljen od kamena, a s pronalaskom metala usavršeni su i instrumenti za operaciju, pa je kamen zamenila bronza. Neki istorijski podaci, sačuvani na papirusu, ukazuju na to da su prvi hirurški zahvati na mozgu obavljeni oko 3.000 godina pre naše ere u Egiptu. Drevni Egipćani možda nisu dovoljno poznavali anatomiju čoveka, ali su u njegov nervni sistem pojedinci bili izuzetno dobro upućeni.

Otac moderne medicinske etike, Hipokrat, koji je živeo u četvrtom veku pre naše ere, ostavio je za sobom mnogobrojne tekstove u kojima je opisao operacije na mozgu. Njegova saznanja o moždanim povredama, kontuzijama i prelomima pokazala su se veoma korisnim generacijama lekara u kasnijim vekovima. U starom Rimu u prvom veku naše ere živeo je i radio čuveni hirurg Aulus Kornelius Celzus, koji je ostao zapamćen po svojim hirurškim zahvatima u slučajevima teških povreda mozga.

Saznanja davnih predaka modernog čoveka sačuvana su i korišćena kroz vekove sve do današnjih dana. Naravno, zahvaljujući napretku tehnologije, modernim hirurzima danas, pored njihovog znanja, veliku pomoć pružaju uređaji poput skenera, magnetne rezonance i drugih, kojima mogu da postave precizniju dijagnozu i lakše obave neophodan zahvat.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.