U trendu

Otkrivena velika tajna Gestapovih dokumenta o Titu: Devet života neuhvatljivog Maršala

Nedoumice oko „pravog“ identiteta Josipa Broza Tita aktuelne su i danas, gotovo četiri decenije nakon njegove smrti. Pored brojnih knjiga objavljenih na prostoru bivše Jugoslavije i studija inostranih obaveštajnih službi, zbog misterije koja okružuje ličnost doživotnog predsednika SFRJ glavu je lomila i jedna od najozloglašenijih tajnih policija u istoriji – nemački Gestapo.

U tajnim, do sada neobjavljenim dokumentima u koje je Njuzvik imao uvid, vidi se kako su oficiri SS od 1941. do 1943. godine imali ozbiljnih poteškoća da utvrde ne samo kako Tito uopšte izgleda već i ko je on, odakle se zapravo „stvorio“ i kakva je njegova agenda.

Jedan od najranijih tajnih izveštaja u kojima se razmatra Titov identitet sačinjen je septembra 1942. na osnovu saslušanja nemačkih oficira zarobljenih posle partizanskog napada na nacističku fabriku metala u Livnu i oslobođenih prilikom dogovorene razmene zatvorenika. Tokom zarobljeništva, nemački oficiri imali su jedinstvenu priliku da razgovaraju sa Titom, a jedan od njih dao je sledeće svedočanstvo:

– O Titu se može reći da je nakon zabrane Komunističke partije u Jugoslaviji bio njen nezvanični vođa. Treba reći da je u Španskom građanskom ratu zauzimao visok položaj i pod svojom komandom imao jedinicu veću od brigade. Nakon kraja tog rata otišao je u Rusiju i na jesen te godine (1939.), u pratnji jednog engleskog i jugoslovenskog oficira generalštaba, podmornicom je došao do dalmatinske obale. Od njih je dobio prijemnik, preko kog je održavao komunikaciju sa inostranstvom kako bi razmenjivali obaveštajne podatke – rekao je.

Uprkos tome što je Tito ciljno prebačen u Jugoslaviju engleskom podmornicom (kako je razjašnjeno u jednom dokumentu iz 1943), dvostruka, i čak višestruka politička igra po kojoj je ostao upamćen i u posleratnoj epohi počela je već tokom rata. Zarobljeni nemački oficiri bili su zaprepašćeni Titovim stavom da se zbog „užasnog krvoprolića na istočnom frontu mora ugovoriti primirje između Nemaca i Rusa, jer postoji opasnost da Engleska i Amerika na kraju opet izađu kao pobednice“. Tito je smatrao da bi pobeda kapitalističkih režima koji dominiraju u angloameričkom svetu značila propast, odnosno ropstvo za radničku klasu. Iz njegove konstatacije proizilaze dve moguće implikacije. Prva jeste da su Titove primedbe iznesene s namerom da se oslabi borbeni moral Nemaca, odnosno da poveruju u besmisao borbe protiv Sovjeta i tako ih u neku ruku pridobije za sebe. S druge strane, postoji mogućnost da je sam Tito bio daleko bliži „nemačkoj stvari“ nego što se to mislilo. U prilog tome ide i rečenica iz izveštaja u kojoj se navodi kako Tito „veoma dobro poznaje Nemce odranije“ i kako ga „čudi da su sposobni za zločine koje su u to vreme izvršili u Beogradu“.

Nemački oficir kom je Tito ovo rekao odbacio je njegove primedbe i rekao kako se radi o „engleskim lažima, kao svojevremeno u Prvom svetskom ratu“, očigledno igrajući njegovu igru. Pored toga, Tito je Nemcima prilikom jednog dužeg razgovora dao detaljan opis organizacije austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu, pri čemu je pokazao „veliko stručno znanje i besprekorno poznavanje nemačkog jezika, na osnovu čega se može pretpostaviti da je Tito bio austrijski oficir“.

Ovakve izjave i detalji vezani za „vođu bandita“, kako ga najčešće nazivaju, naveli su Nemce da se zapitaju ko je zaista Tito, kao i da u pronalaženje odgovora na to pitanje ulože ogromne resurse i potragu prenesu daleko van prostora Jugoslavije – sve do Pariza, Praga i sovjetske Rusije.

U dokumentu podnesenom u oktobru 1942, nemačke obaveštajne službe prvi put počinju da se bave poreklom Tita, za koga pretpostavljaju, pre svega zbog naglaska, da je Slovenac ili Čeh, što je kasnije u jednom saslušanju potvrdio i izvesni doktor Levi Kurt. Paradoksalno, ali kako je rastao broj onih koji su davali iskaze o Titu, tako se javljao i sve veći broj nedoumica, odnosno protivrečnosti. „O njegovom zanimanju nemamo jasne podatke. Povremeno su ga opisivali kao intelektualca, a smatralo se i da se radi o metalurškom radniku iz oblasti Lajbaha. U svakom slučaju, on je veoma inteligentan. Nismo sigurni da je učestvovao u Španskom ratu. To ne možemo da utvrdimo na osnovu materijala kojim raspolažemo“, navodi se u jednom izveštaju iz 13. oktobra 1942.

Dok su nacističke službe širom Evrope kopale po arhivama u potrazi za pravim Titovim identitetom, službe na teritoriji okupirane Jugoslavije fokusirale su se na jedinu opipljivu stvar u vezi sa neuhvatljivim Maršalom, a to je njegov fizički izgled, koji je krajem 1942. Nemcima još uvek bio nepoznat. Tek u izveštaju o saslušanju člana beogradskog Centralnog komiteta KPJ Svetozara Markovića iz januara 1943, Nemci prvi put insistiraju na detaljnom Titovom opisu, ali osim fizičkih karakteristika, kao što su „široka ramena, tamna jaka kosa začešljana unazad, upadljivo markantno i glatko obrijano lice“, Marković primjećuje i da se Tito izuzetno elegantno oblačio, kao i da je „imao jako negovane ruke, uprkos njegovom navodnom zanimanju mašinbravara“.

U komentarima na ovaj dokument vidi se da je Markovićev iskaz zagolicao maštu Nemaca, naročito nakon što je istog meseca Gestapo dobio iskaz oficira Miterhamera, koji je naveo kako Tito, po svemu sudeći, „može biti ista ličnost kao Hrvat Kamilo Horvatin“, koji je, pre nego što je 1925. otputovao u SSSR, radio u Zagrebu kao novinar u nekoliko komunističkih publikacija. Kao dokaz, Miterhamer je priložio i Titovu fotografiju, na osnovu koje se u zasebnom izveštaju zaključuje da su Tito i Horvatin identične osobe.

Kako su nemačke tajne službe, toliko poznate po preciznosti i temeljitosti, uspele da pomešaju Josipa Broza sa poznatim hrvatskim komunistom i urednikom radničko-seljačkih novina Borba, koji je 1937. i 1938. iz Moskve optuživao Tita da „daje sasvim lažnu sliku stanja u partiji“, ostaje nejasno.

3 komentara
  1. ANDREJ

    Ne.Niko nikada nece saznati pravi identitet „Broza“.Ta osoba koja se pretstavljala kao Josip Broz,bila je potpuno nepoznata u „njegovom“ rodno selu Kumrovec,koji je naveo kao mesto svoga rodjenja.Ocigledno je,da je NKVD (Sovjetska tajna policija) imal i suvise razloga,da stvori uslove da se njegov identitet nikada ne dozna.Ono sto je zaista neverovatno,kako je narod u Jugoslaviji,prihvatio da Tito nosi naziv „Marsal“,koji su mu nekoliko ocigledno nedefinisanih osoba,“dodelili“ u nekoj bosanskoj vukojebini,gde se krio,tokom celoga rata.Ali,sve to,ko je bio i sta je bio,od male je vaznosti,u odnosu na stetu koju je naneo celoj ondasnjoj Jugoslaviji.On je bukvalno inistio selo,gradio lazne neproduktivne fabrike,uvalio zemlju u ogromne dugove.Tito je najveca stetocina,koja je mogla da snadje gradjane ondasnje Jugoslavije a stete od njegove diktatorske vladavine,osecace se,naarednih sto godina.!

  2. pop

    svi pametni,,ali,,nesto nestima??

  3. Viktor Rotmiler

    Ko je osoba,koja se pretstavljala kao Josip Broz,nece se saznati nikada. U jednom intervjuu,koji je dao sanitetski Pukovnik,koji je bio licni Titov lekar i koji je nekoliko godina,bio u njegovoj neposrednoj blizini,opisuje njegov poslednji razgovor sa Titiom.Bilo je to,na doceku poslednje Nove godine,koju je Titio docekao.I ako su mu lekari strogo zabranjivali i kap alkohola,Tito je ipak krisom popio nekoliko casa viskija,koga je obozavao.U jednom trenutku, kaze ovaj vojni lekar,Tito se onako „nacvrckan“,okrenuo prema meni,i rekao mi:“Znas Doco,i sto godina posle moje smrti,niko nece saznati,ni ko sam,ni kako se zovem,ni od kuda sam dosao…to su reci lekara,koji je pet godina,spavao u sobi pored Titove,jer je „Marsal“ imao veliki strah od smrti pa je lekar,uvek morao biti,u njegovoj neposrednoj blizini.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike