Pauk bez mreže

Svi koji se plaše paukova verovatno nisu ni svesni da su za njihov strah krivi filmovi i priče u kojima su glavni junaci ogromne dlakave – tarantule. Međutim, razloga za strah od ovih ružnjikavih životinjica nema. Prave tarantule, iz familije Theraposidae, koje žive u Severnoj i Južnoj Americi i Aziji, nemaju otrov smrtonosan za čoveka.

Tarantulino telo može imati prečnik od 2,5 do 10 centimetara, a pripadnici najkrupnije vrste – Theraposa blondi, zajedno s nogama, mogu da prekriju poveći tanjir prečnika 30 centimetara. Većina ovih životinja je crna ili tamnobraon, dok se mužjaci nekih vrsta izdvajaju kobaltnoplavom ili jarkoljubičastom bojom. Neke vrste tarantula koje žive u Americi na stomaku imaju dlačice s blagim otrovom koje, kada su u opasnosti, kao strelice odapinju prema neprijatelju.

Za razliku od većine drugih paukova, tarantule ne pletu mreže. Plen love noću, vrebajući ga u zasedi, pri čemu im najviše pomaže čulo dodira. Iako imaju čak četiri para očiju, mogu da razlikuju samo svetlost i tamu. Hrane se insektima, a neki čak i malim pticama.

Žive u paukovom svilom obloženim domovima pod kamenjem, ispod oborenih stabala ili u rupama iskopanim pod zemljom, dok neke vrste prave svilena gnezda na drveću, stenama i zidovima ili u biljkama kao što su banana ili ananas.

Pošto imaju spoljašnji skelet, tarantule moraju da se presvlače dok rastu. Mladi menjaju odeću i po nekoliko puta godišnje, a odrasli najčešće samo jednom. Ako ostanu bez neke od nogu, mogu je obnoviti posle promene egzoskeleta. Zahvaljujući tom podmlađivanju, ženke mogu da žive i četiri decenije, dok se mužjaci, koji su stalno u opasnosti od sopstvene vrste, mogu smatrati dugovečnim ako navrše deset godina.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.