Profesor književnosti iz Niša – jedan od poslednjih bačvara

Nišlija Milenko Lukić (67) duže od četiri decenije spaja dva naizgled nespojiva zanimanja: profesor je književnosti i bačvar – pinter.

Bačvarskim zanatom počeo je da bavi još kao dečak, a ljubav prema knjizi odvela ga je do katedre niške gimnazije „Bora Stanković“, gde je stekao penziju.

„Pored oca, poznatog bačvara u Jugoslaviji, vrlo rano sam naučio taj posao. Ozbiljnije sam, medjutim, njime počeo da bavim pošto sam se oženio – profesorska plata je bila mala i morao sam porodici da obezbedim dodatne prihode“, rekao je Lukić za Betu.

On u radionici u niškom naselju „Branko Bjegović“, u kojoj je većina mašina starija od sto godina, i dalje izradjuje burad, bačve i kace na isti način na koji je to njegov otac radio punih šest decenija.

„Za izradu jednog bureta potrebna su tri do četiri dana, ne računajući to što drvo, pre no što udje u radionicu, mora da se suši najmanje godinu dana, ponekad i dve godine“, istakao je Lukić.

Za izradu buradi za vino koristi se isključivo hrastovo drvo, dok se burad za rakiju izradjuju i od duda, jasena i bagrema.

„Svaka letvica ili duga mora da prodje nekoliko različitih vrsta obrade pre no što se nadje medju metalnim obručima. Da bi se duge savile, moraju da se dobro zagreju“, naglasio je on.

Dobro napravljeno bure, dodao je Lukić, može da traje i 50 godina.

Poslednjih godina, kazao je, mušterije uglavnom traže burad od oko 100 litara.

„Pravim i burad od 1.000 litara, ali od 2.000 litara više ne. Naši kupci su prvenstveno iz Šumadije, pošto je u niškom kraju vinogradarstvo skoro zamrlo“, rekao je Lukić.

Njegov najpoznatiji proizvod je kaca od 800 litara koju je napravio za snimanje šou programa „Farma“.

Lukić ističe da bačvarski zanat u Srbiji polako izumire i da je on jedan od retkih bačvara koji još rade.

„Već nekoliko godina uzalud pokušavam da nadjem nekoga ko bi hteo da ga naučim zanatu. Neće niko da bude bačvar, mada za dobrog majstora uvek ima posla i mušterija“, kazao je on.

Lukić u radionici ima jednog pomoćnika, a preko leta, kada ima najviše narudžbina, oko lakših poslova poput duboreza i lakiranja, pomažu mu supruga i dva ćerke.

Na pitanje kako uspeva da svih ovih godina spaja posao profesora književnosti i bačvara, Lukić odgovara da ova dva, naizgled nespojiva zanimanja ipak imaju nešto zajedničko.

„Tamo gde ima buradi i gde ima pića, tamo je i radosti i veselja, a knjiga nam takodje donosi radost i veselje“, kazao je Lukić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.