najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Sećanja Titovog snimatelja: Viski uvek, led nikako

O Josipu Brozu ispričano je mnogo priča, dobrih i loših. Pričali su ih njegovi saborci, saradnici, neprijatelji… Međutim, kada o Titu priča njegov snimatelj, to nosi posebnu notu objektivnosti. Jer snimatelj sve posmatra okom kamere, a kamera ne ume da slaže.

Snimatelji su takvi ljudi da ne vole da budu snimani. Tako i Žika Milovanović, snimatelj RTS-a, koji je za 40 godina staža kamerom pratio sve srpske i jugoslovenske visoke funkcionere, od Josipa Broza do Borisa Tadića. Jedino, kaže, nije pratio Slobodana Miloševića.

Iz sportske redakcije, gde je radio na početku karijere, prešao je u informativnu redakciju jer je čuveni Nebojša Popović primetio da je uvek „pristojno obučen“. U to vreme, za nekog reći „pristojno obučen“ značilo je da taj nosi odelo i kravatu.

U državne institucije drugačije i nije moglo da se uđe. Protokol nije poznavao ležernost kao način oblačenja. Znalo se da na prijem ili zvanične događaje treba doći u teget odelu, beloj košulji, sa kravatom oko vrata. Međutim, i cipele su umele da budu problem, kaže Milovanović.

Tita je uglavnom pratio po Jugoslaviji, ali bilo je i putovanja u inostranstvo. U posebnom sećanju Žiki je ostao put na Kubu 1979, kada je bio u Titovoj pratnji na samitu Pokreta nesvrstanih.

Kao profesionalni posmatrač, Milovanović svedoči o Titovom karakteru kroz nekoliko situacija u kojima se našao zajedno sa njim.

Otvaranje pruge Beograd — Bar. Žika i tonski snimatelj Pantelija Paja Petrović čekaju Tita u tadašnjem Titogradu kako bi ga snimili na sastanku sa predsednicima osam crnogorskih opština.

Kada su se namestili u prostoriji gde će se održati sastanak, u jednom trenutku, čekajući Tita i njegove goste, nalazili su se Žika, Paja, Titov ađutant i konobar kome je ađutant pokazivao kako da posluži Tita.

„Tito dođe i sedne na svoje mesto. Pravilo u televiziji, kada je Tito bio u pitanju, jeste da se sve snima, a da se posle, u montaži bira šta će se puštati. On sedi na stolici, ja snimam. I ulazi konobar sa punim čašama pića. Priđe Titu sa leve strane, Tito mu kaže da mu da viski bez leda. Međutim, Tito uzme viski sa ledom. Tito potegne iz čaše, led mu krene u usta, on ispljune led i u istom sekundu pogleda u mene. A ja okrenuo kameru na prozor. Samo pogledom odobrio. Šmeker je bio, opasan“, priča Žika Milovanović.

Tito počinje da se briše, nastavlja priču Žika, ađutant mu pomaže svojom maramicom, dok ga Tito ljutito odgurne uz reči da se radi o vodi i da neće ostati fleka.

„Kaže, svi su ovi konobari isti. Kao da svako veče ide u kafanu. U sobi tajac, čuješ tajac kako raste. Obrisao se, ađutant stoji mirno, pogleda u nas i kaže: ’Bio je zort‘. Kasnije nam je objasnio zašto pije viski bez leda. Kaže, kada pijem bez leda, mogu ovako da vičem, a kada pijem s ledom ne mogu da govorim“, kaže Milovanović.

Pratimo Tita u Stolice, gde je zasedao Vrhovni štab, priča Milovanović. Zbog toga što je prostor u kome se nalazi muzejska postavka mali, protokol pušta po dva novinara, foto-reportera ili snimatelja.

Poslednji su ušli Dragan Mitrović, snimatelj Filmskih novosti i Žika. Međutim, umesto da ih obezbeđenje isprati napolje, uvedu ih u sobu gde se nalaze mape. U tu sobu ulaze Tito i Jovanka sa pratnjom.

„Mi ih slikamo, i Tito zastane kod jedne mape gde nije mogao da se seti nekog događaja. U tom trenutku Jovanka pokuša da mu pomogne i podseti ga. A on poludi, onako, kao kad se ponekad kod kuće posvađa sa suprugom: ’Šta se ti mešaš!? Ko je ovde bio, ti ili ja!?‘. Mislim se, sad kada se okrene i pita šta ova dvojica traže ovde. Tu je ostao ljut do kraja. Jer Tito je važio za čoveka koji sve pamti i to je za njega bilo poniženje“, kaže Milovanović.

Na Kubi 1979. Milovanović je, kaže, prvi put video Tita da na nešto reaguje kao čovek. U Havanu je Milenković poslat sam, bez asistenta, majstora svetla ili tona. Namestio je, kaže, kameru u prostoriji za prijem u rezidenciji u kojoj je Tito bio smešten. Kada je Tito završio sa primanjem gostiju, Milovanović je ušao u prostoriju da isključi kameru i prikupi kablove.

Nakon toga, krenuli su na večeru kod tadašnjeg kubanskog lidera Fidela Kastra, koji za Tita priređuje večeru u parku svoje rezidencije. Park je bio osvetljen sijalicama.

„Podignem stativ i svetlo prema stolu i zamolim Kastrovo obezbeđenje da utaknu kabl u struju. On utakne kabl u struju, ja krenem da snimam i, odjednom, puć, ceo park ostane bez svetla. Nastane potpuni mrak, a ja čujem Tita koji kaže: ’Ovo su, sigurno ovi moji zeznuli‘“, kaže Milovanović, a prenosi Sputnjik.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike