Sezona kestena

U jesen se u parkovima, šumama i alejama mogu naći plodovi kestena skriveni u bodljikavoj zeleno-braon opni. Ispod opne se nalazi jezgro obloženo blistavom tamnobraon koricom – reč je o pitomom, jestivom kestenu, koji se može naći i na našem podneblju. Pitomi kesten pre svega uspeva u zemljama Sredozemlja, ali i u Južnom Tirolu, u severnoj Italiji. Sakupljanje kestenja prilikom šetnje može da pričini pravo zadovoljstvo.

Sirov kesten nije jestiv, već se mora ili skuvati ili ispeći. Pre termičke obrade neophodno je nožem zaseći vrh opne. Tada se može kuvati 20 minuta u vodi, sve dok se opna ne odvoji. Kestenje se peče u poklopljenom tiganju desetak minuta ili na plehu u rerni na 200 stepeni dok se kora na odvoji. Kada se ljuska malo ohladi, možete je ukloniti prstima. Tanka kožica najbolje se uklanja nožem. Kestenje se može samleti u brašno, i tada se koristi za pravljenje kolača, hleba, palačinki i keksa. Kuvano kestenje je odlično za punjenje pileta, guske ili kao prilog uz crveni kupus. U mnogim poslastičarnicama služi se kesten pire sa šlagom, i to je omiljena poslastica mnogih, i mladih i starih.

Vodeni kesten je pravi delikates iz Azije, ali nije u srodstvu s pitomim kestenom. Spada u krtolaste biljke i vrlo je popularan u azijskoj kuhinji, gde se koristi uglavnom kuvan.

Pitomi jestivi kesten ne sme se mešati s crvenim kestenom, koji je divlji i nije jestiv. Divlji kesten u maju krasi mnoštvo lepih cvetova, dok leti krošnja ovog stabla pruža izvanrednu hladovinu. U jesen se deca raduju plodovima koje sakupe u toku šetnje i od kojih mogu da prave različite simpatične ukrase.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.