Šokantne tvrdnje naučnika: Više od polovine našeg tela nije ljudsko

Naučnici su utvrdili da više od polovine našeg tela nije ljudsko. Naime, ljudske ćelije čine samo 43 procenta ukupnog broja ćelija našeg tela, a ostatak su mikroskopske kolonije, prenose mediji u regionu.

Razumevanje ove naše skrivene polovine, našeg mikrobioma, brzo transformiše shvatanje različitih oboljenja – od alergija do Parkinsonove bolesti, što može da dovede do novih, inovativnih tretmana.

„Mikroorganizmi su neophodni za vaše zdravlje. Ljudsko telo ne činite samo vi“, rekla je Rut Lej, profesorka i direktorka odeljenja za mikrobiologiju na Institutu „Maks Plank“.

Kaže da su, bez obzira na to koliko se perete, skoro svaka pukotina ili otvor na vašem telu prekriveni mikroskopskim organizmima. To podrazumeva bakterije, viruse, gljivice i arheje (organizmi koji su prvobitno pogrešno klasifikovani kao bakterije). Najveća koncentracija ovog mikroskiopskog života je u mračnim dubinama naših creva u kojima nema kiseonika.

„Više ste mikrob, nego čovek“, rekao je profesor Rob Najt sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu za BBC.

Naučnici su prvobitno mislili da su naše ćelije brojčano nadmašene sa 10:1.

„To je promenjeno, jer odnos više iznosi 1:1. Prema tome, trenutna procena je da ste, ako brojite sve te ćelije, skoro 43 odsto čovek“, rekao je Najt.

Naučnik je dodao da smo genetski još više nadjačani. Ljudski genom (set genetskih instrukcija za ljudsko biće) sastoji se od 20.000 instrukcija koje zovemo genima. Kada dodate sve te gene u naš mikrobiom, zajedno dobijete broj između 2 i 20 miliona mikrobioloških gena.

„Mi nemamo samo jedan genom. Geni našeg mikrobioma predstavljaju suštinski drugi genom koji uvećava aktivnost našeg sopstvenog. Prema mom mišljenju, ono što nas čini ljudima jeste kombinacija našeg sopstvenog DNK i DNK mikroba iz našeg stomaka“, rekao je Sarkis Mazmanijan, mikrobiolog iz Kalifornijskog tehnološkog instituta.

Nauka brzo otkriva ulogu mikrobioma u varenju, regulisanju imunološkog sistema, zaštiti protiv bolesti i proizvodnji ključnih vitamina.

„Otkrivamo da ova sićušna stvorenja u potpunosti transformišu naše zdravlje na načine koji su do sada bili nezamislivi“, rekao je Najt.

BBC piše da naša veza s mikrobima predstavlja svojevrsnu borbu. Antibiotici i vakcine spasli su mnogo života, ali pojedini istraživači brinu da naš napad na mikroorganizme škodi dobrim bakterijama.

„U poslednjih 50 godina smo uspešno eliminisali infektivne bolesti. Ali svedoci smo ogromnog i zastrašujućeg povećanja autoimunih oboljenja i alergija“, rekla je Lej.

Mikrobiom se takođe povezuje s bolestima poput inflamatorne bolesti creva, Parkinsonove bolesti, s delovanjem lekova protiv raka, sa gojaznošću, pa čak i s depresijom i autizmom.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike