najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Šta je Albert Ajnštajn mislio o Bogu: Pisma legendarnog naučnika prodata za 210.000 dolara

Pisma koje je pisao naučnik Albert Ajnštajn o Bogu, Izraelu i fizici prodata su za 210.000 dolara na aukciji sinoć u Jerusalimu, a najvišu cenu dostiglo je ono o stvaranju sveta, prenose mediji u svetu.

Osam pisama napisanih na engleskom jeziku od 1951. do 1954. godine s Ajnštajnovim potpisom prodato je u aukcijskoj kući Winners koja je prvobitno procenila njihovu zajedničku vrednost između 31.000 i 46.000 dolara.

Najviše, 84.000 dolara, ponuđeno je za pismo eminentnom fizičaru Davidu Bomu, prenose izraelski mediji. U njemu je Ajnštajn napisao da „ako je Bog stvorio svet, njegova prva briga sigurno nije bila da ga učini lako razumljivim za nas“.

Napisano je u februaru 1954., godinu dana pre Ajnštajnove smrti.

U drugom pismu Bohmu, prodatom za 50.400 dolara, Ajnštajn je diskutovao o vezi koju je njegov koledž uspostavio između kvantne teorije i relativističke teorije polja.

„Moram da priznam da nisam sposoban da pogodim kako se takva veza može postići“, napisao je on u pismu pisanom pisaćom mašinom koje sadrži jednačinu ispisanu čitko rukom i piščev potpis.

Bom koji je rođen u SAD radio je s Ajnštajnom na Princeton univerzitetu prije nego što je pobegao u Brazil, pošto je izgubio svoj položaj za vreme lova na veštice senatara Džozefa MekKartija.

U pismu iz februara 1953. Ajnštajn poredi „trenutno stanje svesti“ Amerike tokom tog progona komunista sa paranojom u Nemačkoj početkom 20. veka za vreme kajzera Vilhelma II.

Izraelski iluzionista i mađioničar Uri Geler kupio je pismo iz 1954. godine u kome Ajnštajn diskutuje o mogućem Bomovom preseljenju u Izrael.

„Izrael je intelektualno živ i interesantan, ali ima vrlo uske mogućnosti i odlazak tamo bez namere da ga napustiš prvom prilikom bio bi za žaljenje“, navodi on.

Bom je postao gostujući profesor na čuvenom Tehnološkom institut Tehnion u Haifi 1955. i posle dve godine preselio se u Englesku. Ajnštajn je odbio ponudu 1952. godine da postane predsednik Izraela, ali je bio u prvom upravnom odboru Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i u svom testamentu je ostavio svoje beleške toj ustanovi.

Aukcijska kuća je saopštila da su pisma bila svojina pokojne Bomove udovice.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike