Svaki je jedinstven

Oblaci predstavljaju skup vrlo sitnih čestica vode, u tečnom ili u čvrstom stanju, koje lebde u atmosferi. Dakle, oblaci nisu ništa drugo nego zgusnuta vodena para koja se penje, pošto je lakša od vazduha, i na velikim visinama, gde je mnogo hladnije, zgušnjava.

Oblaci skreću sunčeve zrake u svim pravcima – otuda njihova bela boja. Pod uticajem temperature, vlažnosti i vetrova, oni se neprestano menjaju, pa zato i ne postoje dva jednaka oblaka. Oni stalno putuju i nikada se ne zaustavljaju, a njihova brzina kretanja uslovljena je brzinom vazdušnih struja. Takođe, nemoguće je izbrojati ih. Mogu biti kišni, snežni ili ledeni.

Postoji mnogo vrsta oblaka; oni se razlikuju po svojoj visini, odnosno površini. Neke od tih vrsta su: cirusi – tanki paperjasti oblaci, stratusi – slojeviti oblaci, i kumulusi – paperjasti oblaci. Ciro- je prefiks za oblake na velikim visinama, kao što su tanki cirostratusi i mali paperjasti cirokumulusi. Alto- je prefiks za oblake na srednjim visinama, kao što su altostratusi i altokumulusi. Prefiks nimbo- ili naziv nimbusi odnosi se na kišne oblake, a to su kumulonimbusi, koji se obično vezuju za olujne grmljavine, i nimbostratusi.

Pored Sunca, Meseca i zvezda, nebesko prostranstvo nad nama krase i ovakvi različiti oblaci. Nekada zadivljuju svojom lepotom, nekada stvaraju spektakularne optičke fenomene, a ponekad svojim zastrašujućim izgledom izazivaju jezu. Mogu da liče na pufnice od vate, lagane paperjaste jastučiće, čak i na leteće tanjire. Romantični su crveni ili purpurni, iznad mora, planina ili pustinja. Čak i oblaci pred nevreme mogu biti interesantni. Posle svega, pojavi se duga kao posledica prisustva ledenih kristala u oblacima koji prelamaju svetlost.

Živeti u oblacima nije baš najidealnije, ali sigurno možemo uživati u njima, u toj vodenoj pari koja nam često izmamljuje uzdahe divljenja i strahopoštovanja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.