Sve što ste hteli da znate o pivu – činjenice i zanimljivosti

Postoji legenda koja govori i o tome kako su ljudi otkrili pivo. Naime, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru.
Prema mišljenju nekih naučnika, pivo je uticalo na prekid nomadskog života ljudi. Otkrićem piva, bilo je potrebno da se gaji žito, što ne bi bilo moguće uz neprekidne seobe. Ovi događaji se vezuju za same početke ljudske vrste.

Pivo je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, hmelja, ječma i vode. Ubraja se u slabija alkoholna pića, sa 3 – 13 procenata alkohola. Jedno je od najstarijih pića na svetu.

Prema starim iskopinama i zapisima arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7.000 godina p. n. e. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu.

U Vavilonu je postojao običaj da mesec dana posle venčanja nevestin otac svog zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko on može da popije. Medovina je u starom Vavilonu u stvari bilo pivo od meda. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao „mesec meda“. Odatle i potiče današnji „medeni mesec“.

I u sumersko-vavilonskom epu o Gilgamešu se pominje pivo. 

Najstarija slika koja prikazuje ljude kako piju pivo potiče baš iz Egipta, 3.400 godina p. n. e.

Ovo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u praistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga i Kelti, Germani, Sloveni i Skiti. Tada se pravilo iz ječma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi su dodavali i začine: mirođiju i med. Današnji glavni sastojak hmelj počeo je da se koristi tek u 13. veku. Pivopijska središta u starom veku bila su u Jermeniji, Mesopotamiji i Egiptu. Iz tih područja pivo su posle preuzeli Grci i Rimljani.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu – Hamurabijevom zakoniku. Hamurabi, vavilonski kralj (1729 – 1686. p. n. e.) kaže: “Pivo ne sme da sadrži previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni”.

 Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dve do tri litre.

Najjače pivo na svetu je škotsko pivo “Snake Venom” (zmijski otrov) i sadrži neverovatnih 67,5 odsto alkohola, što je više čak i od votke ili viskija!

“Pivo je dokaz da nas Bog voli”, izjavio je Bendžamin Frenklin.

Zitologija je nauka o pivu i proizvodnji piva, uključujući i ulogu koju pojedini sastojci imaju u proizvodnji.

Najstariji pisani zapis o proizvodnji piva star je oko 5.000 godina, a napisan je na kamenoj ploči u obliku pesme.

 Najstarija reklama za pivo ima velike sličnosti s današnjim. Iako je nastala 4000 godina pre nove ere, prikazuje ženu velikih grudi koja drži dva pehara i tvrdi: “Pijte Ebla pivo – pivo sa srcem lava”.

Prvi profesionalni pivari bile su – žene.

Biljka hmelj koja se nalazi u pivu je iz iste porodice kao i marihuana.

Prvi pijani vozač zabeležen je još u staroegipatskoj mitologiji. Legenda govori o kočijašu koji je pijan pregazio sluškinju boginje Hator pa je nakon toga bio prikovan za vrata pivare gde se opio. Njegovo telo je tamo ostavljeno dok ga nisu dovršili lešinari.

Postoji više od 400 vrsta piva, a najviše registrovanih marki ima Belgija.

Cenosillicaphobia (Kenosilikafobija) je strah od prazne pivske čaše.

Najskuplje pivo je “Vielle Bon Secours”. Boca košta oko 1000 dolara a prodaje se samo u Birdromeu u Londonu.

Plug, točak i navodnjavanje navodno su izumljeni su kako bi porasla proizvodnja piva.

Devojčice od 8 do 10 godina za vreme starih Inka žvakale su kukuruz i pljuvale ga u velike kotlove pune tople vode, od čega bi nakon par nedelja nastalo pivo.

Najstarija pivara je “Bayerische Staatsbraueire Weihenstephan” kraj Minhena, osnovana 1040. godine.

Pivo sadrži sve minerale koji su nam potrebni za preživljavanje. U srednjem veku čak su i deca pila pivo kako bi preživela glad.

Studija objavljena u čaopisu “New England Journal of Medicine” otkrila da je umerene količine piva podižu dobar (HDL) holesterol, snižavaju rizik od srčanih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje mozga.

Isto tako, svaka flaša piva smanjuje mogućnost nastanka bubrežnog kamenca za četrdeset posto.

Pivo štiti kosti i poboljšava apsorpciju kalcijuma.

Proizvodnja piva je nekada smatrana izuzetno važnim i časnim poslom za žene, a u Peruu, samo su najlepše i najuticajnije žene mogle biti izabrane za tu poziciju.

U 19. veku dojilje su morale dnevno da popiju barem sedam krigli piva jer se smatralo kako je dobro za mleko.

 U antičkom Egiptu postojao zakon koji je muškarcima branio prozivodnju i prodaju piva.

Isto tako, vavilonske žene mogle su da bidu utopljene ako bi poslužile loše pivo.

Najviše piva po stanovniku popije se u Češkoj, a slede Kina i SAD.

Prve limenke proizvedene su 1935. godine a izrađivale su ih pivare kao “pivo za poneti”.

Zabluda je da je crno pivo obavezno jače od svetlog – boja piva nema nikakve veze sa količinom alkohola već isključivo sa načinom vrenja slada.

Takođe, netačno je da su boljeg ukusa piva iz zelenih flaša – naprotiv, tamnije staklo bolje štiti pivo od svetlog.

I na kraju, ključ uživanja u svemu, naročito u alkoholu, jer pivo je ipak alkohol je – umerenost.

Maksimalna preporučena količina za pivopije je tri čaše za muškarce a dve za žene.

Živeli!

 

 

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.