Tajanstven osmeh i zavodljiv pogled: Zašto je svet za Mona Lizu čuo tek 1911. godine

Lice ove mlade žene ima veoma značajno mesto u zapadnoj kulturu. Ona nas gleda sa šoljica, rokovnika, majica, o njoj je snimljeno desetine dokumentarnih filmova, o njoj su komponovane pesme, njen zagonetni osmeh opevali su čak i rokeri iako je stara više od 500 godina. Reč je o Mona Lizi, remek-delu Leonarda da Vinčija u formatu 77 X 53 cm.

Slika je krasila palate francuskih kraljeva, u svojoj sobi imao je i Napoleon. Iako je oduvek bila vrlo cenjena, slika je dobila svetsku slavu tek 1911. godine kad je ukradena iz pariskog muzeja Luvra. Krađu nisu primetili zaposleni u muzeju, već posetioci koji su umesto slavne slike, jednog avgustovskog jutra ugledali četiri kuke u zidu. Radnici su najpre pomislili da je slika završila kod muzejskog fotografa zbog katalogizacije eksponata, ali kad su shvatili da fotograf nije uzeo sliku, nastala je panika, prenosi Express.hr.

Sve svetske novine su pisale o misterioznom nestanku umetničog dela, a niko nije ni posumnjao da je kradljivac zapravo radnik muzeja. Bio je to Vinćenco Peruđa, Italijan koji je uramljivao slike i stavljao ih pod staklo. U toku noći 20. avgusta 1911. on i dvojica pomagača sakrili su se u muzej i ujutro, pre otvaranja za posetioce, preneli Mona Lizu u Peruđin stan.

Lopov je sakrio u dvostruko dno škrinje, dok su se policajci i detektivi rastrčali po Parizu ne bi li pronašli vredno umetničko delo. Sumnjalo se na sve i svakoga, pa su tako prema nekim teorijama, za nestanak slavne del Đokonde sumnjičili i pariske umetnike. U vezi krađe priveden je i ispitan čak i Pablo Pikaso.

Za to vreme Peruđa je i dalje čuvao Mona Lizu u svom stanu i čekao da se slegne prašina. Nije se nadao da će vest o krađi postati toliki skandal i to mu nije nikako išlo na ruku.

Konačno, nakon dve godine se ohrabrio i ponudio sliku trgovcu umetninama kojem je odmah postalo sumnjivo odakle Peruđi tako vredno delo. Zamolio ga je da mu je ostavi na nekoliko dana da bi je pomnije proučio, i pozvao inspektore. Peruđu su brzo uhapsili, a on se branio da je sliku samo želeo da vrati u Firencu – rodni grad Lize Gerardini, što je bilo devojačko prezime da Vinčijevog modela.

O njoj se samo zna da je rođena 15. juna 1479. i da se udala za bogatog trgovca svilom Frančesca di Bartolomea di Zanobia del Đokonda, s kojim je imala petoro dece. Živela je mirnim životom i nadživela svog supruga. Doživela je, za ono vreme, duboku starost i umrla u 63. godini života.

Njen portret je opet vraćen u Luvr gde je, posle obnove muzeja 2003. godine, dobila posebnu prostoriju. Muzej ne šalje po svetu, a izuzetak je napravljen kad je to zamolila prva dama Amerike Džeki Kenedi, pa je uz posebno dopuštenje tadašnjeg francuskog predsednika Šarl de Gola otputovala preko okeana i bila izložena u Nacionalnoj umetničkoj galeriji u Vašingtonu i Metropoliten muzeju u Njujorku.

Slika nikad nije bila na prodaju jer je to propisao francuski zakon o kulturnom nasleđu. Takođe se predviđa da Mona Liza nikad ne može da postane deo privatne zbirke jer pripada javnosti. Još od 1962. godine ona je daleko najskuplja slika na svetu i danas je procenjena na oko 700 miliona dolara iako bi na aukciji sigurno postigla kudikamo veći iznos. Srećom, to se neće dogoditi pa će u njenom zavodljivom pogledu i tajanstvenom osmehu moći da uživaju i buduće generacije.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.