Zlokobni dijamant
U Smitsonovom humanitarnom fondu u Vašingtonu nalazi se Houpov dijamant neprocenjive vrednosti. Na prvi pogled, taj dijamant izgleda bezopasan, ali tu se krije mračna i krvava istorija: zbog njega je više od 20 ljudi izgubilo život!
Od 14. veka pa sve do danas, mnogi kraljevi i bogataši divili su se njegovoj lepoti i istovremeno postajali žrtve njegovog prokletstva. Prema legendi, prva žrtva ovog dijamanta bio je jedan hindu sveštenik omađijan čarima ovog dragocenog kamena. Ukrao je plavi dijamant sa glave statue idola u jednom indijskom hramu. Vlasti su ga veoma brzo uhvatile i posle dužeg mučenja pogubile. Sve to dešavalo se krajem 14. veka. U Evropi se plavi dijamant pojavljuje 1642. godine. Doneo ga je Francuz Žan-Batist Tavernije, poznati trgovac i švercer. Za ovaj dragoceni kamen dobio je basnoslovnu sumu od jednog francuskog bogataša. Tom sumom kupio je aristokratsku titulu i raskošni zamak. Ipak, veoma brzo posle toga, njegov sin je upao u velike dugove zbog kocke i Žan-Batist Tavernije je bio primoran da proda sve što je stekao. Kasnije, Tavernije se vratio u Indiju kako bi tamo kupio drugi dijamant, ali dok je putovao pustinjama Srednjeg istoka, napale su ga i raskomadale divlje zveri.
Ovaj dijamant je jedno vreme krasio i vitrine francuskog kralja Luja XIV. Kralj je naredio zlatarima da odlome jedan deo ovog dijamanta i da mu načine dijamant sličan originalnom. Zlatari su uspeli da učine čudo. Ovaj dijamant ukrao je jedan dvorski sluga, ali je veoma brzo uhvaćen i bačen u tamnicu, gde je i skončao. Veoma sličnu sudbinu doživeli su i sledeći vlasnici ovog kamena: princezu De Lambaju raskomadala je masa ljudi kada su je videli sa dijamantom, a tragična je bila i sudbina kralja Luja XIV i kraljice Marije Antoanete, koji su ga nosili oko vrata (oboje su pogubljeni na giljotini). Plavi dijamant je nestao iz Francuske 1792. godine. Nekoliko decenija posle toga, ništa se nije čulo o njemu. Tek 1826. godine pronađen je u Holandiji, u jednoj juvelirskoj radnji u Amsterdamu. Iz pouzdanih izvora saznaje se da ga je jedan holandski zlatar preradio i njegovu težinu smanjio na 46,5 karata. Ipak, i njegova sudbina bila je tragična: izvršio je samoubistvo zbog toga što mu je sin ukrao plavi dijamant.
Posle nekoliko godina, bogati irski bankar Henri Tomas Houp kupuje ovaj dijamant za 150.000 dolara i daje mu naziv po svom prezimenu. Do dana današnjeg ostao je taj naziv – Houpov dijamant. Početkom 20. veka, turski sultan Abdul Hamid kupio je ovaj dijamant za 400.000 dolara. Poklonio ga je svojoj ženi Subaji. Međutim, nije prošlo ni godinu dana, a on je zbog bračnog neverstva svrgnuo svoju suprugu sa carskog prestola. Odmah posle ovog događaja, dijamant prelazi Atlantski okean. Kupuje ga 1911. godine američki biznismen Ned Meklejn. Dugo je krasio njegove vitrine. Ipak, 1945. godine kamen donosi nesreću njegovom sinu, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a posle godinu dana, od prekomerne doze droge umiru mu supruga i ćerka.
Jedino je američki zlatar Henri Vinston uspeo da izbegne prokletstvo Houpovog dijamanta. Čim ga je kupio, poklonio ga je Smitsonovom fondu u Vašingtonu. Danas ga možemo videti u staklenoj kutiji u holu zgrade ovog fonda. Svi članovi Smitsonovog humanitarnog fonda su veoma sujeverni: otkako je Houpov dijamant smešten u holu zgrade, niko ne sme da ga dodirne!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.