Depresivni smo za praznike, jer tad svodimo račune

Verovanje je da u vreme velikih praznika mnogi počnu da pate od depresije, ali beogradski psihijatar dr. Dejan Lapčević tvrdi da se depresija ne dobija u to vreme, već samo dolazi do izražaja, jer se u to vreme svode lični bilansi.

“Stiče se utisak da građani imaju više problema sa depresijom u vreme praznika, ali termin praznična depresija nije sasvim tačan. Depresije nema više, već je ona za vreme praznika samo vidljivija, jer u to vreme svodimo lične bilanse”, rekao je Lapčević.

U ovom periodu, kazao je on, razmišljamo o tome šta smo ostvarili u toku godine, šta smo uradili dobro, koje smo želje uspeli da ispunimo, šta je to što smo uradili loše.

“Onda naravno izlazimo iz redovnog koloseka, pa imamo vremena da razmiljamo ko su ljudi oko nas, da li su nam zaista prijatelji ili nisu, gde su oni sada, da li su nam rođaci zaista rođaci ili su rođaci na papiru. To su sve stvari koje depresiju mogu da učine vidljivijom, a da kod osoba koje nisu depresivne izazovu neka osećanja koja su na prvi pogled paradoksalna, recimo tugu ili nezadovoljstvo”, objašnjava on.

Lapčević kaže da mu se u ovom periodu pacijenti najčešće obraćaju zbog toga što postaju svesniji upravo ovih problema i jer imaju malo više vremena za sebe.

“Najčešći problemi su zapravo depresivnost, anksioznost, dok što se tiče nekih drugih ozbiljnijih duševnih bolesti, one su manje više konstante”, naveo je beogradski psihijatar.

U borbi protiv depresije, kako je rekao, insistira na tome da je treba razlikovati od tuge i da se termin depresija suviše lako koristi.

“Znate, ako smo malo tužni i neraspoloženi onda kažemo depresivni smo, a depresivnost je dijagnoza. To je kao kad biste rekli, umesto boli me stomak, imam upalu slepog creva. Nije sitno”, ukazao je on.

Kada je reč o ljudima koji zaista imaju problema sa depresijom, savetuje da se jave lekaru, jer to je jedini način da se ona drži pod kontrolom ili da se izleči.

Osećanje tuge ili nezadovoljstva, prema njegovim rečima, mogu da se izbegnu ako pravite realne planove.

“Put u pakao je popločan nerealnim očekivanjima, pa kad god ih imate bićete razočarani. A kad se to dogodi onda ćete uvek imati neku vrstu neprijatne emocije, prema tome, ako imamo realne želje i pravimo realne planove, onda nećemo imati problema sa time”, konstatuje Lapčević.

Upitan da li se danas građani češće obraćaju profesionalcima nego ranije, kaže da je to tako kod mladih, jer su oni shvatili da je psihijatar kao i bilo koji drugi lekar, te da psihološki problem nije znak slabosti ili pitanje dobre ili loše volje.

Međutim, kazao je on, i dalje generalno postoji stigma ili obeleženost ljudi koji se obrate za pomoć psihijatru.

“Trebalo bi imati u vidu da apsolutno ne postoji nijedan segment života gde neko ko se razume u psihološku medicinu ne može da nađe svoje mesto. Pa čak i među kolegama koje se bave telesnom medicinom ima i te kako prostora za psihijatra”, ukazao je dr. Lapčević.

To je obrazložio činjenicom da je psihijatar dobrodošao svakome ko se bavi poslom koji zahteva napor, i koji je stresan.

„Nije psihijatar neko ko je moćniji i pametniji od lekara druge specijalnosti, već svaki posao koji zahteva ekstra napor, veliki stres vremenom dovodi do trošenja ljudi, do sagorevanja kako se to kaže. Zato mislim da je to nešto što nikako ne sme da se dozvoli. Nadam se da će doći vreme kada će ta stigma ili obeleženost ljudi koji se obraćaju psihijatru biti sve manja”, zaključio je Lapčević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.