Maskirana depresija – predstava koja krije BOL

Postoje osobe koje svojim spoljašnjim izgledom ne samo da ne izgledaju depresivno već mogu da izgledaju sasvim zadovoljno i ispunjeno

Kada se spomene reč depresija ona većinu ljudi asocira na nekoga ko je veoma tužan, ko doživljava osećanja besmisla i očaja, ko je izgubio životnu energiju i volju za kretanjem. Ovakav opis važi za većinu depresivnih osoba, ali ne za sve. Postoje i one depresivne osobe koje svojim spoljašnjim izgledom ne samo da ne izgledaju depresivno već mogu da izgledaju sasvim zadovoljno i ispunjeno.

U pitanju je jedna posebna vrsta depresivnosti kod onih osoba kod kojih postoji velika razlika između toga kako se oni osećaju iznutra, a kako se predstavljaju drugim ljudima. Dok se iznutra osećaju depresivno, oni to ne pokazuju drugima, nego svoju muku skrivaju iza svoje socijalne maske. Za ovaj tip depresivnosti se koristi zajednički naziv maskirana depresija. Što je nečija maska bolje izgrađena i što je osoba bolje nosi, to je teže pretpostaviti da se iza nje krije ozbiljni depresivni poremećaj, a možda i sklonost ka samoubistvu.

Predstava pred drugima

Verovatno je najveća razlika između toga kako se osoba predstavlja drugima i toga kako se ona zaista oseća kod nasmešene depresije. Ovakve osobe su uvek u društvu nasmešene, deluju raspoloženo i veselo, prijatni su sagovornici i vode računa o tome kako se drugi osećaju u njihovom društvu. Tek u samoći ili pred najbližom osobom za koju su sigurni da ih potpuno prihvata one se prepuštaju svojim depresivnim mislima i raspoloženjima.

Noseći nasmešene socijalne maske i igrajući ulogu zadovoljne i ljubazne osobe oni drugima šalju lažni signal da je u njihovom životima sve u redu i da se u skladu sa tim sasvim dobro osećaju. Kako drugi ljudi ne uviđaju da postoji problem, da osoba trpi, oni se prema njoj ne postavljaju na način na koji bi se postavili prema patnji očigledno depresivne osobe. Kada ove osobe pokušaju ili izvrše samoubistvo, njihovo okruženje je zapanjeno jer niko nije mogao da pretpostavi da su se toliko loše osećali.

Drugi tip maskirane depresije je depresija jakih ličnosti koja se nekada naziva i muška depresija. Kako žene mnogo lakše u odnosu na muškarce izražavaju svoja osećanja, kod njih je veoma izražena emotivna komponenta depresije i dijagnoza se lako postavlja. Kod muškaraca je emotivna komponenta često slabo izražena ili je nekada uopšte nema.

Pretpostavljamo da je to zbog toga što su u pitanju muškarci koji veruju da u životu moraju biti jaki i izdržljivi, tako da su naučili da suzbiju ona svoja osećanja koja su za njih znak „slabosti”. Iz tog razloga oni ne izgledaju depresivno, već se žale na hronični umor, nervozu, eksplozivnost, neprimerene izlive ljutnje i besa, poremećaje spavanja (rano buđenje), gubitak interesovanja za posao, hobije i druge ranije prijatne aktivnosti.

Nekada ni sama osoba nije svesna da je depresivna, već samo da se „loše oseća”, verujući da će to nekako proći samo od sebe. Upravo su „jaki karakteri” ti koji sebi najteže priznaju da imaju problem i da je potrebno da potraže stručnu pomoć. Nekada ni stručnjacima nije lako da prepoznaju ovaj tip maskirane depresije, naročito kada je dodatno zamaskiran onim aktivnostima u kojim depresivna osoba traži „lek” za svoje loše raspoloženje: preterano pijenje, drogiranje, bežanje u posao ili u rizična ponašanja.

Prepoznavanje problema

Poznato je da je sklonost ka samoubistvu povezana sa depresijom. Iako se depresija mnogo češće javlja kod žena, stopa samoubistava je među muškarcima četiri puta veća nego među ženama. Jedno od objašnjenja je da je to zbog neprepoznatih i nelečenih maskiranih depresija kod muškaraca.

U savremenom svetu depresija je zbog svoje rasprostranjenosti i povezanosti sa samoubistvima jedan od najozbiljnijih i najvažnijih problema mentalnog zdravlja. Ona se danas uspešno leči kombinacijom lekova i psihoterapije. Međutim, da bi ljudi potražili pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje, prvenstveno psihijatra, prvo moraju prepoznati da imaju problem. Oni koji su bliski sa depresivnom osobom takođe moraju prepoznati da postoji problem i ohrabriti je i podržati da potraži stručnu pomoć. Svest o tome da postoje i depresije koje ne izgledaju depresivno, zbog čega su još opasnije, može biti od velike pomoći u prepoznavanju maskiranog problema.

(Zoran Milivojević, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.