Ovako ćete razlikovati trenutnu anksioznost od poremećaja

Da li su vaši anksiozni „napadi“ samo trenutni ili je reč o anksioznom poremećaju?

Anksioznost je u današnje vreme sve češća među ljudima i gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za ovaj poremećaj.

Međutim, osećati se povremeno anksiozno ili patiti od anksioznosti su dve vrlo različite stvari.

Prvi vid predstavlja svakodnevnu brigu, dok drugo stanje počinje s razmišljanjem koje  će postati vaše svakodnevno raspoloženje, stiskajući vas i gušeći, ponekad i s fizičkim simptomima poput lupanja srca i znojenja.
„Anksioznost je normalan deo života. Međutim, kad se proširi na sve aspekte života, a ne samo na trenutnu situaciju koja je izaziva, verovatno patite od anksioznog poremećaja“, kaže dr. Kristal Li, psiholog s privatnom praksom.

Anksiozne misli ne nestaju

Osobe koje imaju anksiozni poremećaj brzo se uznemire u situacijama koje prijatelji, kolege ili porodica shvataju kao normalne ili one u kojima će se malo zabrinuti, kaže Li i dodaje:

„Vaša anksioznost je dugotrajna i uporna i čini se da se nikad neće „razbiti“. Kad anksioznost počne da utičati na vaš svakodnevni život i sposobnost da živite ispunjen život, to postaje problem“, kaže psiholog.

Teskoba povezana s drugim simptomima

„Anksiozan poremećaj često se može manifestovati kroz mišićnu bol, nemir i umor“, kaže psiholog Dejvid H. Barlov i dodaje da se ne iznenadite ako i vi osetite probavne smetnje.

„Anksiozni poremećaji mogu da dovesdu do uznemirenog probavnog sistema, što uključuje dijareju, grčeve i gorušicu. Vaše telo je uvek u povišenom stanju anksioznosti, a veza creva i uma je vrlo jaka“, kaže on.

Nedostatak pažnje

Nije retkost da se poremećaj zameni s poremećajem hiperaktivnosti, odnosno ADHD-om. To je zbog toga što se pojedinci s anksioznim poremećajem često teško fokusiraju.

„Neprestano ste „u svojoj glavi“ i ometaju vas sve negativnosti i vaše opsesije koje tamo lutaju“, dodaje psiholog.

Brinete se zato što se brinete

Mnogi anksiozni poremećaji pokreću specifične brige. Može vas zabrinuti nešto nepoznato, poput onoga što vam donosi budućnost, a ako patite i od fobije ona bi vas odmah mogla naterati da se bojite i pauka koji se spušta pred vama.

„Anksiozni poremećaj takođe može biti anksioznost zbog anksioznosti „, kaže dr. Li.

Zvuči iscrpljujuće, ali za osobe s anksioznim poremećajima, zabrinutost može postati ciklična i dovesti do još više briga.

Bojite se da ćete doneti pogrešnu odluku

Anksiozni poremećaj čini ljude neodlučnim jer se boje da će, bilo što odaberu, napraviti pogrešan izbor.

„Padate u beskrajan krug briga dok razmišljate o svim beskonačnim mogućnostima i rezultatima svojih odluka. Ta briga može biti paralizirajuća, kaže psiholog.

Sve stvari želite da izbegnete

Nije retkost da ljudi s anksioznim poremećajem izbegavaju neke određene situacije bez obzira koliko su važne – samo kako bi „ugušili“ preteranu nervozu, kaže dr. Barlov.

Psiholog Li ističe da i to izbegavanje dovodi i do anksioznih poremećaja.

„Oslobađanje i beg iz stanja koje izaziva anksioznost pojačava teskobu“, kaže ona i naglašava da  treba da naučite to da prihvatite i da se nosit  s teskobom jer će tako oslabiti.

Smatrate da je nemoguće da nešto odložite

Anksioznost  goni vaše misli toliko brzo da ni ne pomišljate na predah, te sklopite oči na kratko.

Prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju određen nivo poremećaja spavanja prisutna je u gotovo svim psihijatrijskim poremećajima, uključujući i one anksiozne poremećaje.

Ne vidite nadu za bolje sutra

„Nije retkost da vas anksiozni poremećaji liše bilo kakvog optimizma ili nade za budućnost. Ne vidite nikakvu nadu za bolju budućnost. Osećate da ništa ne možete kontrolisati.

Šta učiniti ako imate premećaj?

Pre svega, proverite jesu li simptomi anksioznosti, poput umora ili nelagode, uzrok drugih zdravstvenih stanja. Ali jednom kad postavite dijagnozu, najbolje je potražiti stručnu pomoć, slažu se stručnjaci.

San, zdrava ishrana i fizička aktivnost mogu da pomognu u ublažavanju simptoma anksioznosti. Lečenje anksioznih poremećaja može takođe da uključi ​​kognitivno bihevioralnu terapiju, možda čak i lekove.

Postoje dve vrste lekova koji se koriste za lečenje anksioznosti: antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti.

Antidepresivi su namenjeni dugotrajnijem tretiranju anksioznosti, dok su lekovi protiv teskobe kratkoročni način ublažavanja fizičkih simptma poput napetosti mišića ili drhtanja.

Napišite komentar