Samoobmana (paranoja) – vrste, simptomi, lečenje

Nekada poznata pod nazivom paranoični poremećaj, samoobmana je zapravo vrsta veoma ozbiljnog mentalnog poremećaja zvanog psihoza, usled koga osoba nije u stanju da razlikuje stvarno od izmišljenog.

Najupečatljiviji simptomi ovog poremećaja jesu obmane ili čvrsta verovanja u nešto što nije istinito. Osobe sa ovim poremećajem svakodnevno prolaze kroz bizarna iskušenja, situacije koje su moguće u stvarnome životu, ali su ili preterane ili se u stvarnosti ne dešavaju, npr. strah da ih neko konstantno prati, da ih neko konstantno obmanjuje ili pokušava da ih otruje, kuje neku zaveru ili potajno voli…

Osobe sa ovim poremećajem često vode relativno normalne živote kada je reč o socijalizovanju i normalnom svakodnevnom funkcionisanju, i osim ispoljavanja svoje obmane, inače ne ispoljavaju neko očigledno ili bizarno ponašanje. Iako samoobmane mogu biti i simptom učestalijih mentalnih poremećaja kao što je šizofrenija, ovaj poremećaj je sam po sebi jako redak.

Vrste samoobmana

Postoji više vrsta ovog poremećaja, i to s obzirom na glavnog pokretača.

Grandiozni: osoba sa ovim poremećajem samoobmane ima previsoko mišljenje o sebi, o znanju koje poseduje, kao i o moći kojom raspolaže. Ovakve osobe su često ubeđenja da su neverovatno talentovane za sve stvari, kao i da su načinile neko izuzetno veliko otkriće.

Ljubomorni: ovakve osobe veruju da je njihov bračni partner ili osoba sa kojom su u vezi neverna.

Progoniteljski: osobe koje pate od ove vrste samoobmane ubeđene su da njih ili nekog iz njihove neposredne okoline neko maltretira ili da ih neko uhodi i pravi planove kako da im naudi. Nije redak slučaj da se osobe sa ovom vrstom poremećaja žale nadležnim organima.

Somatski: osoba koja pati od ove vrste poremećaja ubeđena je da nešto nije u redu sa njenim fizičkim stanjem ili da ima neki zdravstveni problem.

Simptomi samoobmane

U najočiglednije simptome svakako spada prisustvo obmana, ponekad i onih izuzetno bizarnih. Pored toga, česte su pojave i preosetljivost, besno ili loše raspoloženje i halucinacije.

Uzroci samoobmana

Genetski: činjenica da je ovaj poremećaj češća pojava kod osoba u čijim porodicama takođe postoje članovi koji pate od istog poremećaja ili šizofrenije – ukazuje na njegovu moguću naslednu prirodu. Takođe se veruje da ga, kao i kada je reč o ostalim mentalnim poremećajima, roditelji zapravo mogu preneti na svoju decu.

Biološki: istraživači intenzivno proučavaju kako izvesne nepravilnosti određenih moždanih sfera mogu uticati na razvijanje ovog poremećaja. Neusklađenost izvesnih čestica u mozgu – neurotransmitera, takođe se dovodi u vezu sa nastankom ovog poremećaja. Ove supstance pomažu moždanim ćelijama da međusobno razmenjuju informacije; a neravnoteža ovih supstanci može otežati proces prenošenja poruke, usled čega dolazi do stvaranja simptoma ovog poremećaja.

Psihološko-društveni: dosadašnji dokazi svedoče da poremećaj samoobmane može biti prouzrokovan i stresom, dok zloupotreba alkohola i droga može dalje prouzrokovati njegovu pojavu. Takođe, osobe koje su izolovane, poput doseljenika ili osoba sa slabim sluhom ili vidom, mnogo su ranjivije i osetljivije na pomenuti oremećaj.

Lečenje samoobmane
Ovaj poremećaj najčešće se leči terapijom lekovima i psihoterapijom (u vidu savetovanja), jer je veoma otporan na primenu samo terapije lekovima. Prvenstveno se leči nekim vidom psihoterapije, pa tek onda slede lekovi.

Najčešće terapije:

• individualna psihoterapija
• kognitivno-bihejvioristička terapija
• porodična terapija

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.