Samoubistva javnih ličnosti – opasni okidač za rizične grupe

I „najnovije samoubistvo“ poznate ličnosti, Krejga Tarnera, sina Tine Tarner, podstaklo je stručnjake da po ko zna koji put naglase da samoubistvo nije izbor u rešavanju problema niti rešenje za životne probleme, bez obzira na okolnosti u kojima se čovek nalazi.

Sve je više samoubistava među javnim ličnostima, ali i među „običnim ljudima“. To nije utisak već o tome govore i zvanični podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Svak život je važan i nije ga potrebno prekinuti, ali kada samoubistvo izvrše poznate i javne ličnosti, onda mediji o tome pišu danima i iznalaze razne uzroke i razloge.

Primer iz Amerike

Majk Vilijams bio je pastor beskrajno saosećajan prema onima koji su ga poznavali. Voleo je da bude s ljudima. Bio je dovoljno pametan da bi naučio računarsko programiranje u „poznim godinama“ i neverovatan čovek, prema rečima njegove ćerke Ane.

On se ubio u 55. godini svog života iz „nekih svojih razloga“.

Pitali su ćerku Anu šta misli zašto je to uradio.

Ona je izjavila: „To nije izbor. Kada živite u orbiti očaja, to nije izbor za vas. Čini vam se da nema izlaza i rešenja. Jedini izbor je da se borite sa problemima i tražite pomoć od svojih najbližih ili od lekara.“

Pitajući se „zašto“, odgovor nije prost i jednostavan i obično ima mnogo komplikovanih „razloga“.

Ako se uzme primer Majka Vilijamsa, bilo je tu nekoliko važnih faktora rizika za samoubistvo, među kojima i to što je imao hronično loše zdravstveno stanje – dijabetes tipa 1. Pored toga, bio je usred „životne tranzicije“ jer je nedavno napustio crkvu u Denveru i prihvatio mesto sa drugom zajednicom u Tenesiju.

Rizične grupe

Pacijenti sa ozbiljnim ili hroničnim zdravstvenim i mentalnim problemima

Osobe koje se ne leče ili „imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti“

Ljudi koji se bore sa bolestima zavisnosti ili zloupotrebom supstanci

Osobe koje imaju problema sa spavanjem

Osobe koje imaju problema sa anksioznošću i depresijom

Ljudi koji prolaze kroz stresne životne događaje – kao što su problemi sa vezom, gubitak posla, finansijske ili školske teškoće

Druge stvari u okruženju povećavaju rizik, uključujući i pristup smrtonosnim sredstvima – poput droge ili oružja.

Izlaganje stalnim vestima o samoubistvima takođe povećava rizik.

Pored toga, u nekim slučajevima rizik povećava: genetsko nasleđe, izlaganje traumatičnim ili nasilnim događajima u detinjstvu ili kulturna i religijska uverenja koja podržavaju samoubistvo.

Bojazan

Sa nedavnim smrtnim slučajevima Kejt Spejd i Entoni Burdena koje su objavljene u svim vestima i na raznim medijima, zdravstveni radnici zabrinuti su da bi druge osobe mogle da slede „ovakve primere“. Studije su pokazale da se stopa samoubistava povećava nakon intenzivnog izveštavanja o ovakvim smrtnim slučajevima.

„Obični ljudi i običan narod“ vole i cene zvezde i obično misle: „Kakvu nadu imam ja kada ovako slavne i bogate ličnosti nemaju?“

Američka psihološka asocijacija izdala je saopštenje da je prevencija samoubistva prioritet javnog zdravlja i pozvala na veći i bolji pristup mentalnom zdravlju i lečenju.

Stručnjaci se slažu u uverenju da dok imamo sve faktore rizika, nema jednostavne formule. Ne mora da znači da će neko izvršiti samoubistvo ako ima četiri fatora rizika, a da onaj sa jednim faktorom neće.

Mnogi ljudi izvrše samoubistvo a da nikome nisu rekli da će to učiniti, i nikada to nisu ni pominjali.

Zdrvstveni stručnjaci ponavljaju da čak i stručnjaci za mentalno zdravlje teško prepoznaju znake upozorenja da će neko izvršiti samoubistvo.

Kada osobe razmišljaju o samoubistvu, ne pokazuju svoju jasnu nameru – teško je predvideti njihove postupke.

Upozorenja

Napominjemo još nešto što je „interesantno“ u vezi sa samoubistvima: bliskost jednoj osobi dovodi i druge osobe u rizik. Studije su pokazale da braća i sestre nekoga ko je izvršio samoubistvom imaju dva do tri puta veći rizik za samoubistvo od proseka. Isto važi i za decu i tinejdžere koji izgube roditelje usled samoubistva.

Pre smrti oca, Ana Rut kaže da nikada nije razmišljala o tome kako je vodila svoj život, ali je onda shvatila da je i ona u riziku. Kada doživite samoubistvo u porodicim, onda se pitate da li imate genetsku predispoziciju, i doživeli ste nešto vrlo traumatično u životu. Zato ona smatra da osobe koje su nešto slično proživele moraju da budu vrlo oprezne kada se pojave životni problemi.

Saveti

Treba podsticati ljude da pronađu nove izlaze i rešenja, jer će se stare tradicije potpuno promeniti željom i radom na sebi.

Svako ko je doživeo samoubistvo rođaka ili prijatelja treba da razume neke osnovne stvari. Morate da razgovarate o tome. Ako ne možete biti otvoreni sa prijateljima i rođacima, potražite pomoć pouzdanog profesionalca poput doktora, školskog savetnika ili verskog vođe (i to pomaže).

Neće biti lako. Tuga nakon smrti ili samoubistva voljene osobe uvek je komplikovana tuga. U komplikovanoj žalosti, osećanja tugovanja i gubitka ne poboljšavaju se sa vremenom.

Pomoć je dostupna. Lekovi i savetovanje mogu olakšati depresiju i osećaj krivice.

Potrebno je posle svakog tragičnog događaja krenuti u nove vesele i radosne aktivnosti i nove planove, a ne vraćati se stalno razmišljanjem o tragičnim događajima. Družite se sa ljudima, učestvujte u proslavama i idite na kulturno-sportske manifestacije.

1 komentar
  1. Dragan

    Podsećamo i naglašavamo „Samoubistvo nije izbor u rešavanju problema niti rešenje za životne probleme, bez obzira na okolnosti u kojima se čovek nalazi“.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike