Giht dijeta” trenutno je jedna od najpopularnijih, evo i zašto

Giht je zdravstveni problem koji zahteva poseban režim ishrane, a povezuje se s obilnim unošenjem hrane, posebno mesnih namirnica, kao i alkohola. I verovatno nije slučajno što je preporučena dijeta za giht jedna od trenutno najpretraživanijih u Srbiji.

Giht je vrsta artritisa, upalnog stanja zglobova, čiji simptomi nastaju kada je u krvi previše mokraćne kiseline. Osim u zglobovima, kristali mokraćne kiseline se mogu taložiti u koži, mekim tkivima i bubrezima. Tako nastaju mali, čvrsti i beličasti čvorovi koži i ušnim školjkama, a u bubrezima kamenčići.

Od gihta najčešće obolevaju muškarci stariji od 40 godina, a žene ređe i to obično u menopauzi ili zbog primene diuretika, navodi se na sajtu VMA, gde smo pronašli i dijetetske preporuke kojih bi trebalo da se pridržavaju sve osobe sa gihtom.

Gubitak kilograma je obavezan, ali treba izbegavati naglo mršavljenje i gladovanje jer imaju suprotni učinak, a s obzirom na to da je meso jedan od glavnih problema, ne preporučuju se dijete bazirane na pojačanom unosu proteina kao što je popularna Atkinsonova dijeta.

Unos alkohola treba smanjiti, a naročito piva. Gornja dozvoljena granica je 3-4 jedinice alkoholnog pića dnevno za muškarce i 2-3 jedinice za žene. S druge strane, poželjan je unos tečnosti oko 2-3 litra dnevno, naročito vode, što pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline. Treba izbaciti i sve zaslađene napitke, posebno voćne i gazirane sokove.

Što se same ishrane tiče, sve se svodi na “zbrajanje” supstanci koje se zovu purini i kojih ima u svim ćelijama ljudskog tela i u različitim vrstama namirnica. Starenjem i propadanjem ćelija u organizmu ili iz hrane koju unesemo, purini se nizom hemijskih procesa pretvaraju u krajnji proizvod – mokraćnu kiselinu. Jasno je da namirnice bogate purinima treba izbegavati jer povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi.

Crveno meso, iznutrice, divljač, neke masne ribe i morski plodovi su veoma bogati purinima. Nešto manje purina ima u pečurkama i nekim vrstama povrća: špargle, karfiol, spanać, grašak, sočivo, zrna soje i dr. Vegetarijanska hrana bogata purinima ređe dovodi do gihta u odnosu na meso i morske plodove.

Iako je meso glavni izvor belančevina u ishrani, one se mogu nadomestiti unosom mleka, sira i jaja koji su siromašni purinima. Konzumiranje obranog mleka i jogurta sa malim procentom masti smanjuju rizik za nastanak gihta. Bezbedno se mogu unositi sve vrste voća i agrumi.

Piramida ishrane u gihtu

Dnevni unos purina treba da bude manji od 200mg. Pogledajte koje su količine purina u nekim namirnicama.

Hrana s najvećom količinom purina (150-1000 mg u 100 g): sardine, skuša, inćuni, dagnje, kavijar, guščetina, iznutrice, mesne prerađevine, ekstrakt kvasca, mozak, srce, džigerica, bubrezi.

Hrana s umerenom količinom purina (50-150 mg u 100 g): škampi, meso divljač, mahunasto povrće (grašak, pasulj, sočivo), crveno meso, karfiol, špargla, pastrmka, pečurke, piletina, pačetina, integralne žitarice, supa od mesa, girice.

Hrana s malom količinom purina (do 50 mg u 100 g): mleko, sir, jaja, koštunjavo voće, supa od povrća, hleb i žitarice (osim integralnih), čokolada, sladoled, buter i margarin, testenine, kolači i peciva.

(Nova.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.