Izazov za mišiće

Badminton je na prvi pogled laka igra i ne treba vam posebna oprema, a ni strogo predviđen teren. Možete ga igrati na pesku, travi ili betonu, sa mrežom ili bez nje, profesionalno ili amaterski. Najpre počinje kao zabava, ali kada uhvatite ritam i sve više pojačavate udarce, posle samo dvadeset minuta izgledaćete kao da ste ceo dan intenzivno vežbali. Osim što je dobar za kondiciju, badminton takođe utiče na sve mišiće, ne samo ruku već i nogu (skakanje), stomaka (blago naprezanje pri udarcu) i pozadine (zbog čega ga žene posebno vole). Tome u prilog ide činjenica da prosečan igrač tokom jednog meča pretrči i do četiri kilometra.
Badminton možete igrati pojedinačno (sa svake strane terena po jedan igrač) ili u paru (na svakoj strani po dva igrača). Prvi udarac se odlučuje žrebom, bacanjem novčića, okretanjem reketa ili nekim zanimljivim načinom za koji se opredelite. Igra se na dva dobijena seta, a set se dobija sa petnaest osvojenih poena. Između setova je dozvoljena pauza od pet minuta, što nije slučaj u tenisu. Po završetku jednog seta, dolazi do promene strana. Bod u igri može osvojiti samo ona strana koja servira, a ako igrač prilikom serviranja pogreši, pravo se prenosi na protivnika. U igri parova, nakon prve greške servis preuzima suigrač, a nakon druge protivnički par.Budući da na laganu lopticu utiče vetar, profesionalni mečevi i takmičenja održavaju se u zatvorenom prostoru.
Pisani tragovi o ovoj igri potiču iz 19. veka, a prvi badminton klub osnovan je 1877. godine u Engleskoj. Prva pravila koja su slična današnjim uspostavljena su 1893. godine, a u program Olimpijskih igara uveden je u Barseloni 1992. godine; pre toga se pojavio kao sport demonstracija na Igrama u Minhenu 1972. godine i u Seulu 1988. godine.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.