Da li ste gojazni?
Najprostija definicija gojaznosti – imate toliko masti u telu da dovodite u opasnost svoje zdravlje. Gojaznost najčešće dovodi do pojave dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska, srčanih oboljenja, artritisa i moždanog udara.
Zbog svih navedenih rizika, važno je smanjiti višak telesne težine bez obzira na to da li vam gojaznost smeta ili ne.
Mnogim osobama teško je da promene navike u ishrani, a postoji i velika nezainteresovanost za fizičku aktivnost. Ipak, ukoliko se napravi plan, može se smršati bez mnogo muke.
Osnova plana za mršavljenje jeste definisanje lične gojaznosti kroz nekoliko osnovnih pitanja na koja svaka gojazna osoba treba da odgovori.
Kako da znate da li ste gojazni?
Metoda upoređivanja visine i težine koja se naziva indeks telesne mase (BMI) zasad je najpraktičnija.
Takođe, i prostim merenjem obima stomaka (ne kukova) može se utvrditi da li je osoba gojazna ili ne. Kada je obim stomaka kod žena veći od 88 cm, a kod muškaraca veći od 101 cm – osoba je gojazna, a samim tim je i u povećanom riziku od navedenih bolesti. Korišćenjem ove metode najbolje se utvrđuje jeste li gojazni ili ne i koliko kilograma treba da smršate.
Šta izaziva gojaznost?
Uzimanje više kalorija nego što telo sagori izaziva gojaznost. Ukoliko dnevna ishrana ne prati dnevnu fizičku aktivnost, dobijate na težini. Na gojaznost mogu uticati nasledni faktori, mada se ona češće javlja kao posledica nezdrave ishrane sa previše masti i soli, a premalo voća i povrća.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.